|
ЕУ и САД проблему Косова пришли су срамотно, краткорочно и неодговорно. Уместо тога могли су приволити Албанце да учествују у демократском просецу Србије
Бојан Брстина Више проблема је међутим изашло у први план. Косово не може, према Принципу суверенитета, који је један од основних стубова Међународног права, да буде легитимно независно. Према Члану 2 (1) Статута УН свака држава има право одлучивања на својој међународно признатој територији а истовремено се забрањује било коме осим УН мешање у унутрашње ствари неке државе. Косово је етнички очишћено од стране албанске терористичке организације УЦК која по властитом признању почива на исламско-фундаменталистичким темељима. Надаље је Косово према више стручних извештаја држава не може да функционише. Незапосленост је огромна, криминалитет је свакодневница а инфраструктура нерешена. Разлог овим проблемима није недостатак самосталности. Проблем је недостатак демократије, друштвена структура и постојећа традиција који су одувек обележавали албанско племенско друштво. Да ли се ради о питању самосталности ако албанска већина од 90 % демократски изрази своју вољу? Никако. Пре него што се и помене реч демократија требало би српским избеглицама осигурати безбедан повратак на Косово и могућност да гласају. Уосталом Косово је данас једно од етнички најхомогенијих подручја у свету. Протераним Србима је де факто онемогућен повратак својим кућама, јер им нико не гарантује сигурност ако се врате. Неки причају о притисцима у време комунистичке Југославије али нико не износи баш никакве доказе о посебном третману Албанаца. У тој диктатури су сви народи трпели подједнако. Надаље аргументују заговорници независности како је преминули Милошевић кршио људска права Албанаца. Чудно је то да петогодишњи судски процес није донио ни један једини доказ против њега. Ниједан Албанац не жели да се сети истине о српској демократији: двојезичност у јавној употреби, процентуална етничка заступљеност на радним местима, заступљеност свих етничких група у управљању земљом, добра здраствена заштита, образовни систем и правосуђе. То су неке од ствари које Албанци изван Србије нису никад имали. Подстицај независности Косова је изгледа један константно растући патолошки национализам, који додуше није специфичан само за Албанце већ и за неке друге народе у региону. Већ од малих ногу одгајају се албанска деца да мрзе све што је српско и хришћанско. Доказ томе је оно што је било стално и неизоставно присутно у албанској ”борби за слободу”: насиље и претња свим другим етничким групама на Косову. Председник Косова Хасхим Тхаци, са примереним ратним именом ”Змија”, је обећао широку заштиту за неалбанске мањине на Косову. Пример тога имамо из марта 2004 године када су хорде албанских фундаменталиста уништиле и спалиле стотине српских кућа и цркава и убиле десетине Срба. Напали су чак и Кфор који је штитио српску мањину од сигурне смрти. Хвала ти, Змијо, на таквој заштити. Под њом би Срби сигурно нестали са Косова. Тај насилни албански екстремизам и није неко изненађење. Али начин на који је ЕУ деловала је забрињавајући. Какав мотив има рецимо Велика Британија или Француска да призна Косово? То још увек не знамо али би било лепо да су тај модел применили и на своје властите сепаратистичке покрете. Финац Ахтисаари је мишљења да Косово није никакав правни пример другима већ један посебан случај. Њему очигледно недостаје потврда тезе у стварности. ”Прејудикат Косово” се наиме показао као рецепт моћним државама да постигну своје глобалне политичке циљеве помоћу насиља и локалних супротности. Рецепт ће се и даље користити јер поред УСА и ЕУ постоје и други моћници са сличним амбицијама. На крају бисмо устврдили да је аутономно Косово у границама Србије једино дугорочно решење сукоба. Страх међународне заједнице од албанских претњи о непрекидном изазивању нереда и насиља, ако им се не призна независност је разумљива имајући у виду историјски развој ситуације. Али српски демократски приступ проблему није и једини могућ, јер и стрпљење има своје границе. Самостално Косово је једна катастрофа која се очекује. УСА и ЕУ су требале приволити Албанце да узму учешће у демократским процесима у самој Србији. Уместо тога они су обећали Албанцима самосталност у сред политичких преговора двију страна. Срамота, краткорочно и изузетно неодговорно. ------ Бојан Брстина је председник Српске омладинске организације у Шведској а Јеремија Исаковић је секретар у истој организацији. Овај чланак објављен је у тиражном вечерњем листу «Еxpressen» 18. фебруара 2008. године. Читаоци који разумеју шведски, чланак могу прочитати на сајту овог листа |
Још једном смо сведоци високополитичке изопачености оркестриране од стране УСА и неких земаља ЕЗ са глобалним политичким амбицијама. Као да није било довољно брутално гажење људских права нелегалним бомбардовањем Југославије 1999 године када је страдало више хиљада недужних Срба, планира се данас признавање етнички очишћеног Косова. Великоалбански сан је достигао дакле досад недостижни циљ – да добије међународну подршку у стварању још једне албанске државе на Балкану. Том циљу се тежило, историјски гледано, у оквиру Отоманског царства па затим у Хитлеровом Рајху, али тек под окриљем ЕЗ тај циљ изгледа на дохват руке.
