listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Кад већ кроз моје снове с белегом сновиднице 
протиче као река 
на малишевац се намини
утврду да подигнемо од беле измаглице 
опалог лишћа завичајног 
песмом дочеканих зора 
од смеха разбибриге доколице и прича са извора

да обновимо то узвишење дворац из бајке 
на којем у дубоком сну 
чукундеда јован ево столеће стражари 
да дозовемо га за софру на вечеру 
и проџугоримо уз фрулу гусле гајде 
о времену давном 
да запиљимо о лепоте у његов сахат стари

одатле погледом да узнесемо се на три брда 
као у хелади 
столовак божац врове 
и спустимо низ три речице свете 
рзавсаку кромпирску и красинску 
које састају се на једном месту у луци нашој 
опасују малишевац и грле као дете

да оживимо станиште у беспућу 
што придигли су били моји преци 
у варљивом ходу кроз олујно време 
па да се огласимо кликтајем као орао као песмом шева 
као песник што се из света расклиманог 
из развалине олупине враћа огњишту пределу претку 
шуму и хуку реке смештеном у детињство 
из којег као пренут старац пева

а заводи ме бескрај 
она утврда што читава у песму стане 
а прогони ме трептај 
куц куц неумитно што одбројава сате дане

 

Нови Сад, 17.11.2006.


 

Рајица Драгићевић рођен је 5. маја 1956, у Мланчи код Студенице. Дипломирао je на Електротехничком одсеку Факултета техничких наука у Новом Саду. Објавио је више књиге песама. Добитник је награде ''Печат вароши сремскокарловачке'' за 1985, годину и Међународне награде за креативност у матерњој мелодији, 2008. Био је уредник за поезију у ''Стражилову' ' од 1986 до 1990 год. Песме су му заступљене у антологијама. Члан је Друштва књижевника Војводине.