listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Ријека царевна

Требишњица модра, лијепа, плава и зелена, 
под сваким каменом прича, протекли вијекови њом. 
И шта се мијењало? 
Модро у зелено, зелено у плаво, а све у лијепо. 
Значи ништа. 
Животи наши неважни надовезивали се к´о опута. 
Очекивало се нешто - добијало ни то.

И царица Јелена уми се у царској ријеци, 
дарова јој бисерје свјетлуцаво и манастир. 
И Влатко побједоносац жедј угаси у њој, 
остави зној мушки војевни и понос. 
И Стефан је велики на коњу прејаха, 
даде јој муку херцеговску на вијек. 
Нестаде свега: 
воде дјевојке пркосне, царице, побједоносца и херцега. 
У сјени јабланова и платана остадох 
крај цркве невесињске окрвављене. 
Ријека се ули у бетон и свјетлост створи лажну. 
Само Дучићу жеља се испуни да поврх очима легне. 
А нама? 
Херцеговина између неба и камена. 
Однеси, понорна, зле мисли и клетве на нас бачене. 
Дјевојко усамљена, пољуби ме филмски нестварно, 
даруј ми модро, плаво и зелено. 
Ријеко - сузо, без увира и извора, 
лијепо нек остане само за тебе.


Божидар Бјелица

Божидар Бјелица је рођен на Бадњи дан 1960. године у Невесињу. школовање је започео у родном граду, гимназију је завршио у Чапљини а дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду 1985. године. Поред поезије пише и прозу. Живи и ради у Београду.