|
Последњих дана се чује много тога поводом противправног отцепљења српске покрајине Косовo и Метохије. То се, пре свега, односи на тврдње за које заиста нема основа у стварности, или га има у истој мери у којој су га имале тврдње да Ирак располаже нуклеарним наоружањем. Такве појаве нису ретке у политици, оне могу да нас иритирају , али нису неочекиване. Међутим, постоји и нешто што иритира , али се не очекује, а то је учестала патетична сервилност и наивна неукост с којом репортери Шведске телевизије извештавају о догађањима у подручју захваћеном многоструком трагедијом. Код мене то изазива осећај да у шведском народу постоји зјапећа потреба за изнијансиранијом сликом збивања на југу Европе. Ја нисам политичар нити сам политички аналитичар, али у стању сам да збивања на Балкану пратим на једанаест језика. Као лингвиста и као књижевник осећам да ми је дужност да покушам да отклоним бар један неспоразум, наиме тврдњу да се Косово на албанском зове Косова. Чињеница је да албански језик нема сопствену реч за Косово. То би било као кад бисмо рекли да се Шведска (=Свериге) на албанском зове Сверига, или да се шведски град Оребро на албанском зове Оребра. У 19. веку су и Јохан Волфганг Гете и шведски књижевник Јохан Лудвиг Рунеберг знали да реч Косово долази од српске речи кос. Репортери Шведске телевизије, међутим, у 21. веку верују да је то албански. Без обзира на то шта тв-репортери мисле, без обзира на одлуке шведске владе, или на то какву ће међународно-правну основу она да исконструише ради признавања косовске државности, српско име Косова ће док је века подсећати да је тај простор много векова припадао другом власнику Звонимир Поповић |
