listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu
Данило Марић
 
Отац у врећи
 

У Херцеговини, далекој земљи на југу Европе, живјела је веома сиромашна породица, муж и жена, са троје дјеце и дједом. У сред зиме родитељи схвате да ће им хране нестати прије прољећа, па су увели штедњу. Оброке су почели да смањују, најприје одраслим, а касније и дјеци. Зима се отегла и хране је нестајало све очитије, па је мајка морала стално да смањује и дјечије оброке, а гладна дјеца су плакала и упорно тражила да једу.
Дјеца су почела да болују због глади.
"Шта да радимо?" једном је мајка упитала мужа.
"Не знам!" рекао је муж и наредио: "Донеси све новце, да видимо колико имамо."
"Ево шта имамо од новца", рекла је мајка након што је донијела новчаник, извадила сав новац и ставила га пред мужа.
"Мало!" рече муж и дода: "Ако потрошимо сав новац можемо купити хране за једну седмицу."
"А шта ћемо послије?" рече супруга и заћута.
Хране је било још сасвим мало, мајка је оброке још смањивала а дјеца плакала дуже. "Да свекру не дајемо храну?!" једног дана жена је предложила супругу. И он је био сагласан да је старац сувишан, и да га се требају некако рјешити, јер не може да ради као други а може да једе колико и други. Досјетио се рјешења. Једне вечери, на превару, старог оца он стрпа у врећу и завеже.
Син се заметнуо врећом и кренуо према једној великој јами, која се налази иза два брда. Тамо ће, ноћу, да нико не види, завезаног старог оца одгурнути у јаму. Старац је ћутао, огласио се тек кад га је син први пут спустио с рамена, да би се одморио. Рекао је:
"Сада смо под храстом." Син није одговорио. Кад је и други пут стао да се одмори, старац се опет огласио: "А сада смо под орахом!" Син опет није одговорио. Старац је опет заћутао. Кад је син и трећи пут спустио врећу и старца, старац се огласио и трећи пут:
"Сада смо код Орловске стјене!?"
"Како знаш да смо код орловске стјене кад је мрак, а и врећа је непровидна." Зачудио се син.
"Знам!" рече старац, кратко заћута, па настави: "Знам, јер сам се и ја одмарао на овим истим мјестима, када сам носио свог старог оца да га бацим у јаму."
Син је дуго размишљао изнад завезаног оца и присјетио да би овако и њега, кад остари, могао у јаму носити и његов син. Стресао се уз ту мисао. Прискочио је врећи и одријешио је. Оца је вратио кући, сјео га на главно мјесто дома, окупио дјецу и супругу, те им наредио: 
"Од данас, у овој кући, мом старом оцу, сви морате одавати дужне почасти. Он је стар и не треба да ради. Али, он је искусан и мудар, он је завриједио да га сви поштујемо и поступамо по његовим савјетима."

* Легенда "Отац у врећи" у Херцеговини се приповједа у више верзија, као што је отац у сепету и сл. Данило Марић, писац познате књиге "Ни бос ни обувен"- књиге прича на бази легенди, ево још једном нас приближава завичајној даљини, кршевитој Херцеговини. Све легенде, у основи, њедре барем зрнце истине, па и ова, која се у научној литератури спомиње под термином "бацање стараца" у Херцеговини. У Поповом Пољу пронађени су материјални докази за ово. Легенду сличну овој имали смо прилике чути и овде у Шведској.

(Кратка прича Данила Марића,
Дијаспора, Стокхолм,
Година VII, број 40, страна 14)