listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Присуство књиге на српском језику у расејању

је основана у Београду (1892.) оних година 19. века када се рађала генерација бранилаца Београда, солунских бесмртника и ослободилаца српства. По свршетку Првог светског рата, док се цео свет дивио српском војнику, српске библиотеке су се већ биле заплавиле издањима српских и светских класика Плавог кола Српске књижевне задруге. Зачета у тешким временима, тек што је почела да саздава српски књижевни Олимп, Задруга је своје издавачке интересе подредила националним интересима. Како тада, тако и данас.

У расејање са књигом и иконом

Ова најпроминентнија књижарница српског културног бића делила је судбину са својим народом. Као свака мудра учитељица Задруга је држала на оку и оне Србе који су били приморани да крену с отаџбинског камена- оне за којима је мостарски, и њен, песник завапио са - остајте овдје. Но, како каже мали "варварски" народ, народ Матице српске и Српске књижевне задруге, сила Бога не моли, па су многи Срби у прошла два века пошли у туђину, у почетку као печалбари- и никада се нису вратили. Собом су носили оно што национално свесни изгнаници или самоизгнаници обично носе: икону и књигу, односно веру и језик. На непрегледним хоризонтима свих континената књига на српском је, уз свог словопоклоника, чамила у бесконачним дубинама рудника америчког запада, усијавала се крај жежених челичана запада и истока, пекла на сунцу на бескрајним плантажама југа Африке, стизала овде на хладни север Европе- свугде, е, да бих ушушкала душу свог читаоца и корисника. 
Мада ретко, поготово раније, али знало се догодити да се књига на српском штампала у туђинштини. Овде на северу Европе, у Стокхолму- оне године када је завршен Други светски рат објављене су у чириличном издању приповетке Стевана Сремца које су се, иначе, први пут појавиле као 255 књига у XXXVIII колу СКЗ. Сремчеве приповести објавила је Организација за помоћ ратним заробљеницима Светског савеза хришћанске младежи (Женева-Стокхолм 1945. године). Сарадник Дијаспоре књигу је пронашао у породичној библиотеци Миливоја Фуртуле пореклом са Пала из Српске, некад заробљеника у Немачкој који је одабрао Шведску као алтернативну домовину уместо комунистичке Југославије. 
Овај податак сведочи да се искра матерњег језика није гасила ни у најтежим временима, није губила на топлини и сјају- увек је било оних који су се желели грејати уз њену ватрицу.

Као брижне мајке децу, књиге у расејању ушушкавају душу расејаних

Књига СКЗ и уопште књига на српском језику има у многим кућним билиотекама Срба широм света. Могу се пронаћи они први примерци из првог Плавог кола који су стигли прекоокеанским бродом упаковани у кофер као насушна потреба, до сваког следећег, изабраног обично по укусу онога ко их је слао као успомену на матерњи језик и отаџбинско сунце. Књига на српском у туђини је пажљиво и љубоморно чувана и чува се као крајичак плавог завичајног неба.


Већина Бокеља окретала се мору као животном путу. Учионио је то на почетку радног вијека и наш домаћин и сабесједник. Запловио је са бродом "Бока". Било је то подалеке 1958. године. За шест година, колико је пловио сињим морима, увјерио се у промисао нашег народа о мору и "хљебу од седам кора" али и ових сјеверњака који тврде како "постоје три врсте људи; живи, мртви и они који плове морима". Започето друговање са књигама преко Вукове Пјесмарице коју је у кућу Радановића донио "њена глава" Недјељков дјед Лука, настављено уз школску лектиру, продужено је и продубљено на бродовима.

- Сваки од бродова на којем сам пловио имао је библиотеку а тамо лијепих књига и занимљивих свјетова између корица. Слободно вријеме на мору поклањао сам књигама.

Са бродом "Кордун" Недјељко Радановић ће 1964. године завршити крстарење морима и кренути у печалбу. Одабрао је Шведску.

- Тада нисам имао новца да купујем књиге, нити куће да их чувам. Касније је било новца и кућа али ја нисам имао времена, наставља Недјељко причу о књигама. У нашој дневној штампи пратио је огласе о најновијим издањима, наручивао књиге директно од издавача или је одабране књиге тражио када би стигао на годишњи одмор.

- Моја библиотека, то је дио моје домовине овдје, у духовном смислу, додаје Недјељко наглашавајући, при том, да је за њега куповина књига страст која непрекидно траје (...) Некад је због новца било проблема да дође до жељене књиге јер су књиге у Југославији, сматра Недјељко, неоправдано скупе упоређујући цијене са платама тамошњих људи. Могу мислити на каквим су мукама људи који воле књигу, воле је прочитати и имати а недоступна им, каже Недјељко.

Фрагмент из репортазе Аце Драгићевића,"Соба без књига слична је тијелу без душе" "Дијаспора" број 1, Година I, јануар 1998. годинe


Проверили смо колекције књига у једном броју великих библиотека широм света. Наравно нашли смо солидан број књига на српском али и књига са познатим знаком СКЗ који је урадио песник и хуманиста Јован Јовановић Змај. По једно најкомплетније коло, пронашли смо овде у Шведској и у Чикагу. Комплет издања Плавог кола СКЗ, за сада, нисмо пронашли у расејању. Не значи то, међутим, да оно не постоји. Власници најкомплетнијих издања Плавог кола СКЗ у расејању су Марко Милуновић из Вестероса у Шведској и Ђорђе Николић из Чикага. За Шведску је везан још један податак из историје СКЗ. Одавде, из Фонда "Живко и Милица Топаловић" стигло је 100 хиљада ДМ за ново, треће, издањеИсторије српског народа. Тиме је остварено завештење научних радника Милице и Живка Топаловић а који су живели у егзилу и који су оставили део имовине у наследство управо Српској књижевној задрузи. Капитало дело (6 књига у 10 томова) припремило је 40 научника - историчара и професора универзитета и тај посао трајао је готово четврт века. Историја српског народа обухвата период од досељавања Срба на Балканско полуострво до 1918. године. Занимљиво је да смо, најновије, треће издање Историје српског народа пронашли у Националној библиотеци Шведске у Стокхолму.

 У нашем истраживању стигли смо и до Српске народне библиотеке у Чикагу, до песника Ђорђа Николића. Са својом фамилијом, пре неколико година, песник је основао Српску народну библиотеку. Премда је у фази формирања ова библиотека већ сарађује са америчким универзитетима; њено благо књиге тренутно су збринуте под кровом Николићеве компаније.

Библиотека са 10.000 библитечких јединица

Ђорђе Николић, чије стваралаштво није непознато читаоцима "Дијаспоре" живи у троспратној породичној вили у Чикагу, на обали мичигенског језера. У лепом салону као да је време стало на почетку минулог века. Све подсећа на европске салоне из времена када је Српска књижевна задруга оснивана. При улазу у овај класично дизајниран стан примећује се да су сви зидови искоришћени за појединачне застакљене стилске ормане за књиге. Тај простор од преко 300 квадрата, који је помало и музеј и библиотека и стан, пун је библиофилских издања, оригинала српских сликара, српских и руских икона, европског стилског намештаја с почетка прошлог века и оријенталних тепиха, али и наших, пиротских, ћилима. После Београда, град са највећим бројем Срба, Чикаго открива нам, овим огромним салоном српске књиге, своју српску душу.

 Лична библиотека Ђорђа Николића броји близу 10.000 књига и сматра се највећом приватном библиотеком у Српској дијаспори. Овде је збринута и целопкупна библиотека др Божидара Пурића, председника српске Владе у егзилу, коју је Николић откупио деведесетих година на једној лицитацији књига у Чикагу, где је др Пурић до смрти живео.

По садржају и по броју наслова пронашли смо вредну библиотеку у шведском граду Ескилстуни. Реч је о библиотеци "Радановић" коју је утемељиво и још увек обогаћује новим насловима Недјељко Радановић. Библиотека данас броји око 3.000 библиотечких јединица. Да књига на српском међу нашим људима у расејању има будућност говори и податак да смо на југу Шведске (Малме) пронашли клуб љубитеља књиге на српском језику "Кућа књига Девић". Оснивач је Љубомир Девић, припадник друге генерације усељеника.


Мирослављево јеванђеље у Александријској библиотеци

Приликом свечаног отварања Александријске библиотеке, о чему је штампана Диаспора писали на шведском језику у броју 30, југословенски амбасадор Рајко Богојевић уручио је директору библиотеке комплет књига, као поклон из Србије и Црне Горе. Реч је о следећим делима; Мирослављево јеванђеље, Српска средњевековна књижевност, монографије о Хиландару, Будви, Србији и ЦД-Освећење времена. Међу поклоњеним књигама најзначајније је фототипско издање Мирослављевог јеванђеља. Мирослављено јеванђеље изазвало је велику пажњу и захвалност домаћина, управника библиотеке Исмаела Севагелдина. О Мирослављевом јеванђељу "Диjаспора" је објавила шири прилог. Тај прилог објављен је у броју 6/98 на страни 4 и 5 а његов аутор је књижевник Милосав Попадић. Прилог о овој драгоценој књизи као и тај број "Диаспоре" илустрован је текстовима из Мирослављевог јеванђеља. Чланак сарадника Дијаспоре, Олофа Неслунда о обновљеној Александријској библиотеци преузео је шведски сајt www.tidskrift.nu

У посебном орману Српске народне библиотеке у Чикагу изложен је комплет издања Плавог кола Српске књижевне задруге од њеног оснивања 1892. до 1941. године. У библиотеци "Радановић" посебан статус има Законоправило Светог Саве. У ове две библиотеке, поред књига из Плавог кола налазе се и бројни примерци чувених Задругиних библиотека СавременикПоуцникЗабавник и Мала библиотека. Комплете Плавог кола и Српског књижевног гласника Николић је својевремено добио на поклон од свога деде, блаженопочивћег епископа Америчко-канадског господина Дионисија.

 Ову причу завршавамо озарени сазнањем да у туђини, далеко од српских културних центара, једнако у Чикагу као и у Ескилстуни неко коме је то важно, гради и негује храм српске књиге.

Зашли смо тек овлаш у свет наше књиге у расејању али довољно дубоко да посведочимо да се у том свету готово побожно чувају српске драгоцености које доприносе да се у далеком свету сачувају српско име и подсећање ко смо и шта смо. Све то у славу Њеног Величанства Књиге и језика Светога Саве, Његоша, Дучића, Андрића, Црњанског- тог истог језика на којем данас певају Ђорђе Николић у Чикагу или Страхиња Нововић и Љубомир Девић у Шведској.

 ____________
* У припреми теме учествовали су новинари Serbien Press Centra (САД) те листова "Новине" из Торонта и "Кишобран" из Ванкувера. За публиковање прилог је припремљен и уређен у редакцији двојезичног-шведско српског часописа "Дијаспора" Стокхолм (уредник Ацо Драгићевић). Овај прилог објављен је у штампаном издању истог часописа (број 31, јануар- фебруар 2003. године страна 12 - 13)

Српска књижевна задруга има своју Интернет-презентацију и налази се на овој адреси