о једном народу који жели бити само народ, Највећи непријатељ народа је "СТОЛИЦА". Лепши назив за столицу је фотеља. Јуче - Народ, били смо узор свима, можда лажан али је био узор. Будућност? Сви говоримо о патриотизму. Трагично је то да су многи појам схватили више него буквално, довољно се звати патриотом. Што су осећаји далеко од стварности то није битно. Кажу да Себичност није својствена само човеку, али лично мислим да проклетство јесте. Шта ли то би са човеком да је пожуда тако јака, да се заборавља на човека. Данас постоји само "ЈА", не постоји "Ми". "Ја па ја" довело је човека тамо гдје је- над понор. Помоћи човеку- нико не помишља. Човек је довољан самом себи, само да би избегао сусрет са човеком. Ајнштајн је добро рекао: "Свијет је сувише опасан за живот - не због људи који чине зло, већ због људи који стоје по страни и пуштају их да то чине." Али шта вреди. Човек се пита, шта да ради међу таквим људима? У расејању, уместо да осмишљамо како да будемо јединствени у оцени и очувању културних добара сопственог народа, ми смо оптерећени и размишљамо о ономе што је мање битно само да бих нас то што даље одвукло од истинског решења проблема. Различита мишљења само су добар знак да се дође до јединственог циља. У нашем случају уобичајено је да различита мишљења воде различитим циљевима. Можда ове три изреке су тренутацно најактуелније за нас: На крају. "Живот је и сувише кратак да бих пио лоше вино" Пише: Др Драгутин Мијатовић ----------------------------------------------------------- Аутор је доктор наука, доцент. Објавио је више научних и стручних радова из области производња грожђа и вина. Био је шеф Научно истраживачког института и продекан Пољопривредног факултета Универзитета у Сарајеву. Драгутин Мијатовић живи у Стокхолму и у фирми "Јувинум", као њен сувласник, бави се увозом вина, пива и јаких алкохолних пића, између осталог, и са подручја Југославије. У часопису "Дијаспора" објавио је, на српском и шведском језику, неколико запажених текстова о вину који представљају допринос популаризацији ширења винске културе, али и упознавању вина југословенског порекла од стране Швеђана. Поред тога на страницама овог часописа одазива се и на савремене теме из живота људи у расејању. |