listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Центар за еволуциону биологију, Упсала Универзитет

Моја биографија, ако је површно сагледате, говори да сам ја класичан српски ђак који је успео да у тешким временима вредно учи, опстане, докаже се и напредује на каријерној лествици. Но, то је наравно далеко од истине. Ја јесам српски ђак и поносна сам и на своје порекло и на све успехе али подвлaчим да је моју каријеру градила моја ентузијастична истраживачка природа која ме је стално водила даље ка новим границама сазнања док развојни капацити образовног и научног система у Србији нису баш много комплиментирали мојој жељи за знањем.

- Признајем да сам класичан научни номад и да путујем светом гладна нових знања, каже др Зорана Курбалија -Новичић у првом контакту са Дијаспором по доласку у Шведску. И овде на престижном Упсала универзитету, док како каже ”удише овај хвладни северни ваздух” вредно развија своје научне идеје. Рођењем је Београђанка, са Савског венцa. Oсновну школу и Шесту београдску гимназију природно-математичког смера завршила je на Звездари. Потом je завршила основне академске студије смера Примењена генетика на Биолошком факултету Универзитета у Београду где je докторилала из области Популационе генетике. На Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" била је запослена од 2006. године. Тренутно je у научном звању вишег научног сарадника (еквивалент ванредни професор). Од октобра месеца ове, 2015. године запослена je на Упсала Универзитету као стипендиста Марија Кири програма у оквиру Европске глобалне научне платформе Хоризонт 2020. У свакодневном раду, изван лабараторија, ова млада научница окренута је популаризацији науке према младим људима. Управо тај податак био је разлог да овај часопис Зорани Курбалија- Новичић понуди своје странице на којима би објављивала своје виђење српске науке, младих научника из Отаџбине у свету науке као и научних радника српског порекла у расејању. Прихватајући изазов да се јавља као аутор Зоранa, која себе описује као “истраживач по опредељењу, биолог кога интригира комплексност природе, нетипичанo ватрен предавач, промотер науке у друштву, мотиватор”, и уз све то мамa рекла нам je: ”Срећна сам што сам добила прилику да пишем за Дијаспору и уложићу свој ентузијазам и енергију да покренем исти ентизијазам кок својих колега широм света са циљем да пробамо да помогнемо српској науци а потом да наука помогне Србији.

Била бих срећна да ми се обрате сви који желе ово исто.

Мој контакт је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Tакође, имала сам срећу да своје прве истраживачке кораке правим и квалитетној истраживачкој средини са традицијом где учим квалтетне теоријске основе, али изводећи само оне експерименте које је у материјаном смислу било могуће изводити. Недостатак материјалних средстава за извођење експеримената лимитира једног младог истраживача, а богати истраживачки процес своди на основе. Истина је, моји супервизори у Србији трудили су се да ми приуште све потребно али сам некако увек била лимитирана могућностима и све ређе успевала да пратим колеге који се баве истим послом у развијеним земљама. Пречесто сам се користила штап-канап принципом.

Пише:  др Зорана Курбалија Новичић

Чврсто сам решила да ме никаква материјална ситуација неће онемогућити да радим најквалитетнију могућу науку. Идеја је најважнија, и ако је она добра - ја је морам спровести. Научила сам, морам да верујем у своју идеју, пронађем начин и реализујем је. Почела сам да пишем мање пројекте и добијала средства да их реализујем. На почетку, наравно, нисам баш имала успеха али сам вредно и упорно учила на својим грешкама, трудила се да копирам успешне примере и увек тежила да учим од најбољих. Током својих самоуких истраживачких подухвата имала сам иницијативу и успоставила сам бројне контакте са водећим тимовима из моје истраживачке области (Данска, Швајцарска, Шведска, Велика Британија, Шпанија). То ме је водило ка усавршавању које сам имала на Архус универзитету у Данској и Упсала универзитету у Шведској. И коначно, добила сам пртестижни Марија Кири грант који сањају сви европски истраживачи а велики број њих се не осмели да палицира јер је изузетно компетитиван (500 добитника од 7500 пријављених пројеката). И након 5 година упорног рада и аплицирања, учила сам и сваки пут упорно поправњала свој скор. И ево -успело је!

Зашто ми је Србија постала тесна? Из Србије сам увек носила само себе и своју идеју а одлазила у лабораторије у којима сам користила скупу опрему и хемикалије које ни у сновима у својој београдској лабораторији нисам могла да замислим. И тако, са сазревањем, човек се и умори од сталне борбе и сагледа ситуацију реалном. Да, радим високо квалитетна истраживања, трошим огромну количину енергије на процесе који ми омогућавају само да радим свој посао како треба, моје колеге у иностранству имају материјална средства за рад а и 6 -7 пута већу плату за исти посао у односу на мене. Рационалан човек стави прст на чело и сам себи постави питање шта жели од себе и од живота и онда се определи. То ме довело овде, на хладни север, далеко од дома али близу мојим истраживачким хтењима.

Сада сам ја као Алиса у земљи чуда, али Алиса која добро зна одакле је дошла и куда је пошла.


Повезани текстови:  

Какво је стање науке у Србији?

Како до квалитетне науке у Србији?