Dijaspora

Специјално за Дијаспору илустрацију припремио иконограф Драган Јовановић (Чачак)

Otrodox tidning (Православне новине) из Стокхолма, у новембарском броју завршиле су троипогодишњи серијал посвећен животу и делу Светог Саве. Реч је о делу «Живот Светог Саве» које је написао Николај Велимировић и које је објављено у САД на енглеском језику (The Life of St. Sava, by Bishop Nicholai D. Velimirovich, Serbian Eastern Ortodox Diocese, Libertyville, III 1951). Кроз фељтон од 45 наставака, шведски читаоци, иначе протестанти, били су у прилици да се по први пут упознају са ликом једног православног светитеља. Енглеско издање Велимировићевог дела, за разлику од издања на српском, опремљено је великим бројем објашњења (фуснота) које је преводилац такође превео и тиме допринео да овдашњи читаoци боље разумеју време у којем је живео Свети Сава али и да прошире сазнања о Србима и њиховој историји.

Преводилац Вулмар Холстрем (Wolmar Holmström) у изјави за ”Дијаспору”, рекао је: Кад сам пре десетaк-двадесет година читао биографију коју је о Светом Сави, првом српском архиепископу, написао Свети Николај Велимировић, зачудио сам се како је она добро написана. Помислих да би тај материјал требало превести и објавити у листу Ортодох Тиднинг (Православне новине). Време је пролазило, али једног дана, мислим да је то било о Божићу 2004. – почех да преводим. Коју годину касније почело се са објављивањем текста, поглавље за поглављем. Рад на овом материјалу ми је давао инспирацију и крепио веру у мени, док сам тако у детаље пратио једну истакнуту српску светитељску личност на њеном животном путу. Наилазио је на многе тешкоће, али није се никад предавао. То је нешто што сви ми треба да прихватимо и у својој броби кроз живот, истиче Вулмар Холмстрем оснивач Православних новина које залазе у 49. годину постојања.

Занимљиво је да се редакција «Православних новина» одлучила, да на крају фељтона o Светом Сави пренесе и одредницу о овом светитељу из Националне енциклопедије Шведске која је објављена још далеке 1916. године. Дијаспора је преноси изворно, како је објављена, на старошведском 1916. године: «Сава 1. Саба (првобитно Растко), национални светац свих Срба и творац српске националне цркве, рођен око 1169, умро 1236, (враћајући се из Палестине) у Трнови, био је најмлађи син оснивача јединствене српске државе Стефана Немање. Одбегао је 1186. године на Атос и живео је тамо као монах примивши име Сава. Основао је лично 1192. године чувени манастир Хиландар на Атосу. Пошто је помирио своју завађену браћу после Немањине смрти (1199), добио је чврст ослонац у Србији, где је основао прве школе и градио манастире (најзначајнији je Жича у долини Мораве, који је постао седиште архиепископа и црква за крунисање краљева), 1219 је и сам постао први српски архиепископ, након чега је организовао цркву своје земље, уводећи осам епископија, и написао црквени закон. Поред свога брата, краља Стефана, Сава је постао један од првих писаца на српском језику, написавши, пре свега, биографију свога оца. Његове мошти, сахрањене у манастиру Милешеви, Турци су спалили 1595. године. После своје смрти Сава је проглашен свецем, а 1883, краљ Милан у његову част уводи „Орден Светога Саве“, који се додељује за заслуге у области књижевности и културе и за марљивост у црквеном раду и у школству», написао је у енциклопедијској одредници о Светом Сави Јалмар Холмквист 1916. године (том 24, стубац 862, Нордиск Фамилијебок), коју доносимо у преводу шведског писца српског порекла Звонимира Поповића.

И на крају забележено је у Православним новинама да се Свети Сава слави у Српској цркви 14/27. јануара и у Руској цркви 12/25. jануара. У православном календару се као година смрти наводи 1237.