 |
|
||||||||
 |
| Kontakt | Prenumeration | ID-kort | Nytt nummer | Om Diaspora |
Myndigheten för skolutveckling Svenskt- Serbiskt Lexikon |
|
|
Sedamstogodišnjica rodjenja Svete Birgite |
Ove 2003. slavi se sedamstogodisnjica rodjenja Svete Birgite. Ovo slavlje ne prolazi bas bez komplikacija u Svedskoj zato sto slavi uspomenu i posvecuje paznju katolickoj srednjevekovnoj svetici. Od 1527. god., kada je Gustav Vasa poceo da nacionalizuje crkvenu imovinu i kada je sebe proglasio cekvenim poglavarom, prekinuti su svi kontakti sa papom i Rimom. U to vreme se sirilo ucenje Martina Lutera bez ikakvih prepreka i ogranicenja preko mladih teologa koji su bili obrazovani u Nemackoj. Naravno, trebalo je vremena da se novo ucenja prosiri na celu zemlju. Pobune u Smolandu i Dalarni bile su rezultat nezadovoljstva prema propovedima novih svestenika. Napadanje nacionalnog idola, Birgite sa Severa, i njenog svetilista, manastira u Vadsteni, bilo je osetljiva tacka za kralja i njegove naslednike. Manastir je bio aktivan sve do 1593., kada su poslednje casne sestre pobegle u Poljsku i na taj nacin zatvorile manastir. Prema Luteru, kao i prema Kalvinu i Cvinglu iz Svajcarske, osoba koja je preminula nema nikakvu moc da uradi bilo sta za zive na zemlji. Zato je bilo zabranjeno obozavanje svetaca i njihovih slika- ikona. Zavestati se nekome svecu ili moliti se preko nekog svetca Bogu, smatralo se praznoverjem (sizmom). Ovo pravilo jos uvek vazi u svedskoj crkvi. 451 godina protestantskih propovedi, ostavila je neizbrisiv trag u Svedskoj i zato nije ni malo cudno pitanje; sta se to ove godine slavi u nasoj zemlji? Za razliku od Svedjana, Srbima, to jest verujucim pravoslavcima, kao i svedskim katolicma nije ni malo cudno obozavanje nekog sveca. Svedski 14. vek je zapravo deo istorije zapadnog hriscanstva Da bismo razumeli Birgitu, prvo moramo upoznati vreme i drustveni poredak u kojem je zivela. Pre svega mora se naglasiti da je u doba njenog rodjenja hriscanstvo vec uveliko bilo etablirano i Svedskoj. Tadasnja kraljevina je obuhvatala Finsku, ali ne i Jemtland i Herjedalen na severu, niti Bohuslen, Haland i Blekinge. Skone je povremeno bivalo svedsko. Muski i zenski manastiri su podizani jedan za drugim. Zahvaljujuci svemu sto je uticalo na ovakav razvoj dogadjaja, tadasnji Svedjani su mogli da prate razvoj i nauce posebna znanja kao sto su gradjevinarstvo, medicina i zemljoradnja, koja su se usavsavala na kontinentu. Crkvenim vezama nasa zemlja je dosla u kontakt sa intelektualnim stremljenjima u Nemackoj, Francuskoj i Italiji. Biskupije su vec uveliko bile etablirane, kao i skole pri katedralama. Od 1250. zemljom je vladala familija Folkungaeten. Medjutim, vremena nisu bila bas miroljubiva. Sinovi kraljeva su se zestoko borili za vlast i izdaje nisu bile nista neobicno. Posle 1317. i surovog obracuna medju bracom u kraljevskoj porodici, nastupile su relativno mirne i stabilne decenije u kojima je rasla i razvijala se Birgita Birgerova-kci. Cerka i supruga sudije Birgitina porodica je pripadala privilegovanom delu drustva. Otac je bio sudija u Uplandu, a to znaci da je bio covek od najveceg poverenja u tom delu zemlje i kraljev savetnik. Medjutim, ono sto je zaista neobicno za ovo doba, jeste podatak da su Birgitini roditelji skolovali i opismenili i nju i njene sestre. Sastavni deo ondasnjeg obrazovanja bio je latinski jezik. Rana udaja bila je opsta drustvena pojava u to vreme. Kada je napunila 13 godina, Birgita se udala za pet godina starijeg Ulfa Gudmarsona, koji je kasnije postao sudija u oblasti Nerke. Imali su osmoro dece. Porodica je zivela na imanju Ulfosa u Istocnom Getlandu. Posto je Birgita pripadala najvisoj aristokraciji, sasvim je normalno da je bila prva dvorska dama kraljice Blanke. Veoma rano je postala cuvena po svojoj otresitosti. Zajedno sa muzem isla je na daleka hodocasca, u Nidaros u Norveskoj, i u Santjago de Kompostele u severozapadnoj Spaniji, gde se poklonila grobu apostola Jakuba. Po povratku sa poslednjeg putovanja, 1344. god., umro joj je muz i to je bila prekretnica u njenom zivotu. Posle muzevljeve smrti preselila se u Alvestru, nedaleko od Vadstene, to jest u blizinu cistersionskog manastira da bi mogla sto doslednije da prati uputstva svetih otaca. Otkrovenja koja je jos ranije dozivljavala, ili kako sama kaze dobivala direktno od Isusa Hrista i Majke Bozje, intezivno su se nastavila u ovom periodu. Njen ispovednik se potrudio da sva budu zabelezena. U svetim vizijama, cak je dobila i naredjenje da politicki reaguje, naime da bude posrednik mira u stogodisnjem ratu izmedju Engleske i Francuske. Iz manastira je bio poslat u Rim papin kurir, to jest posrednik, sa tekstom Birgitinih otkrovenja. Pored svega ovoga, Birgita je dobila jos jedan poseban izazov i cast da osnuje svoj red casnih sestara u Vadsteni. Kralj Magnus je bio veoma raspolozen prema svim ovim inicijativama i testamentom je darovao Birgitinoj zaduzbini nekoliko poseda, medju ostalim i kraljevski vrt u Vadsteni.
"Po bozjoj zapovesti", 1349., Birgita odlzi u Rim, gde je u duzim ili kracim razmacima, zivela do kraja zivota, to jest do 1373.. U ovom periodu francuski kralj je primorao papu da preseli rezidenciju u Avinjon (Juzna Francuska). Na ovu odluku Birgita je ostro reagovala i sve vreme je uporno nagovarala papu da se vrati u Rim. To se privremeno i dogodilo. Za vreme papske posete Rimu, njen red casnih sestara je priznat od zvanicne papske stolice. Birgitina otkrovenja su se nastavila. Dozivljavala ih je svakodnevno i na taj nacin je stalno dobivala savete i naredjenja od Boga Oca, Sina Bizijeg i Bogorodice. Daleko se proneo glas o Birgitinoj svetosti, cak izvan granica Italije. Godine 1372. bila je na hodocascu u Svetoj zemlji, zato sto je zelela da prodje stazama Spasitelja. U povratku se razbolela. Umrla je u Rimu 23. jula 1373. godine, u kuci u kojoj je sve vreme zivela, u danasnjem Birgitinom manastiru na Pjaci Fransene. Odmah posle njene smrti zapocet je proces kanonizacije kao i pripreme za proglasenje svetice. To je ostvareno 7. oktobra 1391.. Njeni posmrtni ostaci, takodje odmah posle smrti, preneseni su u Vadstenu, gde se i danas nalaze u staroj manastirskoj crkvi. Medjutim, u skladu sa starom tradicijom, delovi njenih relikvija su preneseni u jos neke manastire. Ove relikvije se uglavnom nalaze u zaduzbinama reda Svetoga Spasa, a mnogo godina unazad nanovo u Vadsteni i jos nekoliko mesta u Svedskoj. Svet o Birgiti Istorijske promene koje su se dogodile u 16. veku i kasnije kao francuska revolucija, uticale su na to da su samo delovi Birgitinog reda opstali, izmedju ostalog u Nemackoj, Holandiji i Spaniji. U Svedskoj, njenoj otadzbini, luteranska crkva se potpuno ogradila od nje kao svetice. Ovakav stav crkve ucinio je da su kompletna njena licnost, kao i njena nebeska otkrovenja cesto prikazivana kao nepotpuna, to jest da im nedostaje temeljnijih znanja i da ne mogu pruziti dovoljno uzivljavnja u sustinu onima koji su pozvani da ih procene. Teolozi i svestenici su u potpunosti bili opcinjeni svojim luteranskim verovanjem. Istoricari knjizevnosti nisu bili samo deca svoga vremena, vec su bili i rezultat skolskog obrazovanja koje su dobili. Sve je ovo uticalo da procene o Birgiti budu veoma razlicite. Jedni su je smatrali surovom gospodaricom, histericnom zenom koja se sluzila intrigama. Ponekad su joj cak davali ulogu tvrdoglavog borca za interese visokog plemstva. Nekada je vidjena kao prorok Svevisnjeg, kao verski genije i veliki mistik. Ovogodisnji jubilej izgleda da ce ponovo probuditi interesovanje za njenu licnost u njenoj Ipak vecina Svedjana je bar nekad za vreme skolskog doba doslo u kontakt sa sledecom Birgitinom molitvom: "Gospode, pokazi mi tvoj put Komentar o sustini katolickog monastva Mozda je potrebno pojasniti srpskim citaocima neke detalje o katolickim monaskim redovima. U pravoslavnoj crkvi jos uvek vaze ista pravila o monastvu koja je nekada utvrdio Bazilis Veliki (oko 330-379), patrijarh Cezarije i Kapadokije, a pre toga eremit u Egiptu i Palestini. Zapadni sistem sa mnogobrojnim monaskim redovima, zapoceo je pravilima koja je postavio Benedikt iz Nursija (oko 480 - cca 540) u Italiji. Ova pravila su bila uzor za mnoge monaske redove koji su formirani tokom Srednjeg veka. Jedan od ovih redova je bio cistercionski u manastiru u Alvestri. Za sve monaske redove vaze tri osnovna pravila: asketizam, siromastvo i poslusnost. Kratak pregled 14. veka u Srbiji Radi orijentacije u vremenu, mozda je interesantno svedskom citaocu da upozna srpsku istoriju 14. veka. Ovaj period se s razlogom moze smatrati vrhuncem srpskog srednjeg veka. U toku 13. veka konsolidovana je i ucvrscena kraljevina Srbija, pod vladavinom mocne dinastije Nemanjica. Jedan od zupana je krunisan i proglasen za kralja, a osnovana je i Pecka patrijarsija. Stefan Uros II Milutin (1282 -1321) iskoristio je nestabilnost do koje je doslo nakon povlacenja krstaskih vitezova iz Konstantinopolja. Sin, Stefan Uros III (1321-1331) pobedio je Bugare. Za vreme vladavine Stefana Dusana, 1331 -1355, Srbija je prosirila svoje granice prema Makedoniji i Albaniji, a kasnije sve do Soluna u Grckoj. Car Dusan se 1345. godine proglasio za "cara Srba i Grka" i izdao je za ono doba, veoma moderni zakonik (zakon). Posle samo nekoliko decenija sve se potpuno izmenilo. Najteza je bila sudbonosna Kosovska bitka na Kosovu Polju, 15. juna 1389., kada je srpska vojska potpuno potucena od Turaka. Iste godine u Kalmaru, u jugoistocnoj Svedskoj, je proglasena Unija Svedske, Norveske i Danske, koja je za Svedjane vazila sve do 1523., kada je Gustav Vasa izabran za kralja Svedske. Kako ce biti proslavljen jubilej Svete Birgite? Proslava jubileja Svete Birgite bice uglavnom obelezen manifestacijama u Vadsteni (istocni Getland) i u Finsti (Upland), gde je rodjena. Centralna proslava, 31. maja i 1. juna 2003., bice u Vadsteni kojoj ce prisustvovati i norveski vladar. Sve informacije se mogu naci na Internetu ako se upotrebi rec "birgittajubileet" koja upucije dalje na nekoliko linkova. www.sanctabirgutta.com. - obavestava o razlicitim komitetima i njihovim clanovima www.birgittastifttelsen.se - je upotrebljiva adresa Clanovi pocasnog komiteta su izmedju ostalih: Göran Persson, premijer, Anders Arborelius, katolicki biskup, Edward Cassidy, kardinal Svete stolice iz Rima, K. G. Hammar, svenski nadbiskup, Marita Ulvskog, ministar za kulturu, Majka Tekla iz Rima, generalna abedisa, Majka Karin iz Vadstene, Sbedisa, i drugi predstavnici norveskih i svedskih crkvenih vlasti. Predsednik Komiteta za jubilarnu proslavu je Björn Eriksson, predsednik Istocnog Getlanda. Komitet ima 18 clanova koji predstavljaju razlicite institucije u Vadsteni i istocnom Getlandu. Prevod sa svedskog, Slobodanka Boba Spendrup
|
Najcuvenija Svedjanka svih vremena zivela je u 14. veku i poznata je kao Sveta Birgita, mada je ponekad nazivana prorocicom sa Severa. Pre nekoliko godina, tacnije 1. oktobra 1999. god., kada je rimski papa uzdigao na pijedestal evropske svetice zastitnice, Sveta Birgita je ponovo usla u zizu teoloskih interesovanja. Koliko je ovaj podatak interesantan protestantima Svedjanima i pravoslavcima Srbima? Odgovor na ovo pitanje i mnoga druga daje Sven H. Gullman u ovom clanku, to jest istorijskom putopisu koji prati Birgitu Birgerovu-kci.
|
|
