Dijaspora

Јован Рајс је познато име и ауторитет у Шведској. Посебно у области судске медицине. Постао је познат по судским случајевима или процесима који су изазивали велико интересовање јавности (Случај Осмо Вало, Човјек са ласером). С разлогом је, данас пензионисани, професор на Каролинском институту проглашен у овдашњој штампи опуномоћеником ућутканих, што ће касније бити наслов његовог аутобиографског дјела ”Ombud för de tystade”, (”Опуномоћеник ућуткaних). Јован Рајс је данас поново у центру пажње али овог пута културне а не оног дела јавности која прати судске хронике. Разлог је позоришна представа ”Јеси ли сусрео Хитлера?” (Har du träffat Hitler?). Представа је инспирисана текстовима из двије књигe Јована Рајса (”Опуномоћеник ућуткaних” и ”Јеси ли сусрео Хитлера?”).

Професор Јован Рајс игра главну улогу у позоришној представи ”Да ли си срео Хитлера?”

Јован Рајс је рођен 1933. године у земљи којe вишe нeмa и која се тада звала Југославија. Његов родни град звао се Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). Тај градић у Војводини, имао је иза себе, као и читав Балкан, бурну прошлост и његова карта је много пута преправљана. У свом аутобиографском делу Рајс пише како се пре Првог светског рата град звао Нађ Бечкерек. Пошто се Аутроугарска, у којој се тада налазио овај град, распала после Првог светског рата и формирана Југославија град је прекрштен у Велики Бечкерек, што није звучало тако мађарски већ више српски. Јован Рајс је, дакле, рођен у том граду али je одрастао у Петровграду, како је исти град назван по краљу Петру I. « Током пролећа 1941, кад су Немци умарширали и окупирали Југославију, име града је понемчено у Gross Betschkerek. Пошто је град ослобођен од Немаца, намера је била да се избаце сва немачка и стара краљевска имена и изабрано је име Зрењанин по једном неустрашивом партизану ”, пише Рајс додајући како сам Бог зна како ће се град звати кад он умре.

Окупацијом Југославије и уласком Немаца стварани су радни и привремени логори за Јевреје и Србe. Тада је у граду живело 1278 Јевјера, како пише на спомен плочи подигнутој на згради која је била привремени логор. Одатле су транспортовани у логоре смрти. Рат је преживело само 38 зрењанинских јевреја. Један од њих је био Јован Рајс, једини преживели члан у бројној фамилији Рајсових.

Како су два Рајсова дела на шведском изазвала пажњу с времена на време он се радо одазивао на позиве да говори о својим данима и годинама које је провео у логорима за Јевреје у току Другог свјетског рата. Често je у школама требао одговарати и на питање знатижељних ученика: ” Да ли се сусрео са Хитлером” (Har du träffat Hitler?). То је, уједно, објашњење наслова другог дјела угледног професора. Оба дјела Јована Рајса, кад се почну читати, тешко да се могу оставити. Аутор се живо сјећа тих дана и година, описује их увјерљиво, кад треба и таман толико колико треба прави искораке до овог времена да би својом животном причом оставио снажнију поруку о дубини зла и потреби да се оно разобличи. И стално разобличује. Два дјела Јована Рајса су крупан и истински допринос на том плану. Аутори сценарија зналачки су направили избор текстова, одјенули их у музику и пјесму из времена мукотрпног дјетињства Јована Рајса. Музика у представи помогла је да њени учесници лакше и ефектније пренесу све што је Рајс доживео и проживео. Певане су песме на немачком, енглеском, мађарском, пољском , српском, хербејском и јидиш језику.

Да још увек се сусрећем са Хитлером, одговара Јован Pајс на питање у представи. Сваки дан. Овдје са Ким Редин Хутер и Катаринoм Хелгрен

Срећна је околност да Рајсова животна прича преточена, за сада бар тако се надамо- у само двије књиге, није остала незапажена. Театер Ледерман у Стокхолма у сарадњи са Сенсусом (Sensus) поставио je на сцену. На припреми позоришне представе (Manusbearbetning) уз аутора радили су Kim Rxedin Hüttner и Jan Simonsson. Уз њих у представи се појављује пјевачица Катарина Хелгрен (Katarina Hellgren). Представу је режирао Јуриј Ледерман (Jurij Lederman). Све у свему била је то импресивна представа у којој се аутор али и глумац враћа педесет година касније у концетрационом логору Берген Белзенu (Bergen Belzen).

На интимној сцени Tеaтер Студио Ледерман радио репортер (Kим) поставља питање: Професор Рајс. Новонацистички покрети расту у Европи. Политичке партије са коренима у нацизму узимају место у седиштима моћи. Како се осећате у вези тога? Каква су Ваша размишљања? Главни јунак у представи, Јопван Рајс, уместо одговора разочарано мрда главом. На крају професоре Рајс, имамо питање од наших најмлађих гледалаца. Њихово питање је: ”Да ли сте срели Хитлера?”. Jа и даље сусрећем Хитлера. Сваки дан. Кад неко хоће да има моћ над слободним људима и да их понижава због различите боје коже, другачије вере или што долази из друге културе. Хитлер живи кроз све врсте фундаментализма. Хитлер живи кроз недовољно поштовање јединствених вредности сваког човека.