Deset najcitanijih rubrika casopisa Dijaspora
Diasporas tio mest lästa sidor
Maj, 2005. godine
Reci, imena ljudi i gradova, fraze i cele recenice koje surferi upisuju na svetski poznatim pretrazivacima a posebno na pretrazivacu Google otvaraju puteve u svijet Interneta- da bi se stiglo u neku od soba web-hotela.
Guglanje je danas viseznacno. Za dvadesetak sekundi moze se pretraziiti nezamislivo velik arhiv, izdvojiti tema, uzeti informacija. Ono sto se nekad radilo mesecima, pa i godinama- guglalo, padron - pretrazivalo po arhiviranim primercima starih novina i knjiga, danas Google uradi za dvadesetak sekundi. Naravno, preduslov je da su arhivi dostupni. Koliko je brz, Google je jos vise pouzdan informator o globalnoj mrezi. U ovu tvrdnju mozete se uveriti pretrazujuci nasu prezentaciju uz pomoc ovog pretrazivaca.
Pretrazivanje elektronskih stranica naseg casopisa ali i globalne mreze, uz pomoc pretrazivaca Google, samo je jedna od novina na nasoj prezentaciji. Novost je i ova rubrika, Top 10. Novost je i to da se serija istinitih prica objavljenih na stranicama Dijaspore nasla izmedju korica knjige Brojanje slova. Knjiga je zajednicki projekat izdavaca Dijaspore Bospa Förlag iz Stokholma i Besjeda iz Banja Luke. Inicijativa je stigla od citalaca koji mesecima price Dragana Tepavcevica drze na top listi najvise otvaranih stranica naseg casopisa.
Godinama, odnosno od pocetka elektronskog izdanja, Dijaspora koristi usluge istog web-hotela. U pocetku bio je to www.swede.com koji je u medjuvremenu promenio ime u www.crystone.se i unapredio kvalitet i onako solidnih usluga. Danas je www.crystone.se deo Eastpointgruppen. Kvalitet usluga je znatno unapredjen i prosiren a cene su dosta prihvatljive. Stabilnost ili bolje receno otvorenost web-hotela svih 24 casa i pristupacnost stranici je na zavidnom nivou.
Statistika, a posebno pregled kljucnih reci posle kojih se dolazi u jedan web-hotel i na stranice jedne prezentacije, nema sumnje, pouzdan je pokazatelj kojim temama, ukoliko se zeli stvarati prezentacija korisna surferima- treba pokloniti paznju. To je praksa koju neguje ovaj casopis, naravno sledeci uredjivacku politiku i opredelenje da slovi o srpskoj i svedskoj kulturi.
Nase opredelenje da od pocetka krenemo sa iznajmljivanjem sobe u web-hotelu sa vlastitim imenom domena www.dijapora.nu, izbegavajuci besplatne usluge pojedinih web-hotela koji uslovljavaju usluge publikovanjem uglavnom agresivnih reklama-pokazalo se opravdanim i korisnim. Danas je to pozitivno iskustvo koje preporucujemo svima koji su u dilemi kako doci do prezentacije na globalnoj mrezi. Sa vlasnistvom nad imenom domena licno se odlucuje koja i kakva reklamna poruka ce se ukljuciti na sajt.
____________
kljucne reci posle kojih se dolazi na ovu prezentaciju (izbor)
narodne pjesme, beli andjeo, srbi u svetu, miroslavljevo jevandjelje, jelena anzujska, manastir mileseva, pipi duga carapa, ambasade scg, kultura zivljenja, jovan ducic, svedska ambasada, kralj milutin, skola srpskog jezika, zivot i delo nikole tesle, prvi put s ocem na jutrenje, srpski savez u svedskoj, najlepsa pisma, boka kotorska, seobe, kneginja milica, brsljan, srednjevekovna istorija, manastiri u crnoj gori, pohvala knezu lazaru, pravoslavna crkva u geteborgu, istorija srpskog naroda u 6 knjiga, zivot stefana lazarevica, znakovi pored puta, srpska, srbi i srpski obicaji i post, savremena srpska knjizevnost, stariji ljudi i njihove potrebe, sve ce to narod pozlatiti, deobe, savremena srpska prica, osobine svetog save, svedsko-srpski recnik, www.rastko.co yu, kralj nikola na umoru, srpska dijaspora u svedskoj, tesla i nobelova nagrada, srbija u vreme cara dusana, kako je nastao srpski jezik, republika srpska, hilandarska bogorodica, potomci nemanjica, srednjevekovna knjizevnost, zivopis, aleksa santic, etno muzika kod srba, dobrica cosic, broj korisnika interneta u srbiji i crnoj gori, diaspora, dijaspora, freske stefana decanskog, zvucna knjiga, matica srpska, dvojno drzavljanstvo svedska, tesla i edison zajedno
__________
Kako se na top-listi deset stranica koje se najvise otvaraju nalaze Servisne informacije razvoju ovog dela sajta poklonicemo jos vise paznje. Uz vec objavljene servinsne informacije odlucili smo, da posetiocima koji se bave privrednim aktivnostima, posebno ako su to usluzne delatnosti namenjene sirokom krugu ljudi- omogucimo pod veoma povoljnim uslovima objavljivanje informacije o uslugama koje oni daju. Naravno, ovo se odnosi na posetioce iz Svedske. Informacija koja ce se naci na Internetu bice objavljena pod povoljnijim uslovima i u stampanom izdanju casopisa.
Top lista deset najcitanijih rubrika
elektronskog izdanja casopisa Dijaspora
1. Radosti citanja i pisanja
U januaru 2002. godine, lepu rec srpskog jezika -radost, udenuli smo u ime jedne od rubrika; Radosti citanja i pisanja. Dijasporina rubrika koju ispisuje novinar Dragan Tepavcevic jedna je od najvise otvaranih stranica. Najcitanije su Narodne pjesme nesabrane po Radoju. I drugih desetak prica Dragana Tepavcevica visoko su plasirani na listi od preko dve stotine stranica na Dijasporinoj prezentaciji. Reagujuci na zahtjeve citalaca istinitih prica Dragana Tepavcevica Bospa Förlag iz Stokholma (izdavac Dijaspore) i Besjeda iz Banja Luke odlucili su se da te price objave kao knjigu. Knjiga je krstena po naslovu jedne od prica a iz stampe izlazi za Vidovdan ove 2005. godine.
2. Tamo i Ovamo
Hercegovac Djordjo Antelj ostvario je davnasnji san- da ode u inostranstvo, zaradi novac, da se vrati u stari kraj i pocne se baviti biznisom. Nekad maloprivrednik u Svedskoj, Djordjo Antelj je danas ugledni preduzetnik u Otadzbini. Predsednik je Skupstine Udruzenja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore. Dovoljan razlog da mu se Dijaspora obrati s molbom da u autorskom tekstu iznese svoja vidjenja o danasnjoj ulozi industrijalaca i preduzetnika okupljenih oko ovog Udruzenja u Otadzbini ali i o iskustvima koje je poneo sobom iz Svedske, prilikom povratka u Otadzbinu.
3. Pismo iz Otadzbine
Rubrika "Pismo iz Otadzbine", koju priprema knjizevnik iz Beograda Dragan Lakićević nalazi se na trecem mjestu Top liste 10. Rubriku "Pismo iz Otadžbine" Lakićević priprema od utemeljenja časopisa (1998). U elektronskom izdanju objavljujena su pisma koja opisuju Otadžbinu na razmeđu dva mijenijuma, dok čitaoci "Dijaspore" u Švedskoj, u štampanoj verziji časopisa, redovno mogu pratiti najsvežija pisma iz Otadžbine. I naslovi pisama od poznatog pisca svojevrstan su opis Otadžbine na razmeđu vekova: Vekovi kulture i tradicije, Kasno leto, I to je razvoj, Šta će biti s nama, Kosovska lekcija, Crnogorski putopis, Pakao na kraju veka - sila i pravda, Kad su cvetale bombe, Poremećaji u slikama, Pismo našima u velikom svetu, Đavo i njegovo, Kako ćemo se zvati, "Pošljednje vrijeme", Švedski putopis, Iskustvo drugog sveta - intervju sa autorom pisama.
4. Servisne informacije
Visok plasman ove rubrike na nasoj top listi govori o vec stvorenoj navici da se Internet koristi i kao izvor servisnih informacija. Uz vec objavljene servinsne informacije odlucili smo da, posetiocima koji se bave privrednim aktivnostima, posebno ako su to usluzne delatnosti namenjene sirokom krugu ljudi- omogucimo objavljivanje informacije o uslugama koje oni daju. Informacija koja ce se naci na Internetu bice objavljena pod povoljnim uslovima i u stampanom izdanju casopisa.
5. Njeno velicanstvo Knjiga
Nakon zajednickog rada nekoliko novinara iz rasejanja na stranicama Dijaspore prvo se pojavila reportaza Plava knjiga kao plavo nebo. Direktan povod bio je redak jubilej najstarije izdavacke kuce kod Srba, Srpske knjizevne zadruge. Posle se ova rubrika razvijala uvek slaveci knjigu i sloveci o knjizi napisanoj na srpskom jeziku. Tako smo, za potrebe ove rubrike, istrazili i objavili dvojezicno Katalog srpskih pisaca na svedskom jeziku. Jedan broj srpskih i svedskih sajtova, na svojim stranicama, otvorio je linkove prema ovoj nasoj rubrici.
6. Jest - to sam ja, Dragutin Matic"
(storija o fotografiji - simbolu koncetracije coveka u opasnom vremenu)
"Sad se o njemu sve zna: to je najpoznatiji ratni izvidjac u istoriji Srpske vojske. Oko Sokolovo. Pravo ime Dragutin Matic. Ratna fotografija je obilazila zemljinu kuglu. Sluzila je kao simbol odanosti vojnika ratnom zadatku radi odbrane Otadzbine, kao simbol koncetracije coveka u opasnom vremenu - ratu, kao simbol budnosti, predanosti, ozbiljnosti u obavljanju zadatka...Kruzila, kruzila. Ulazila u ratne albume, krasila pozivnice za proslavu ratnih dogadjaja, bila nezamenljiv pratilac publikacija o teskim danima, velikim borbama, sjajnim pobedama srpske vojske..."
7. Buducnost pripada tehnoglagoljasima
Koliko tradicija i tehnologija mogu da se sažive i formiraju kulturnu simbiozu? Jedan od odgovora na to pitanje možda najbolje može da da čovek koji je uspeo da izvrši spoj srpske kulture sa erom tehnologizacije. Zoran Stefanović u poslednjih nekoliko godina poznat kao izdavač, urednik i producent, naročito na polju digitalnih tehnologija. Osnivač je (1997.) jedne od najvećih elektronskih biblioteka u Evropi, "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu"(www.rastko.org.yu) koja svake godine osniva po nekoliko pokrajinskih središta u inostranstvu. Uz to, Stefanović je u stručnim krugovima poznat i kao dramski pisac i scenarista prevođen na nekoliko jezika (njegov "Slovenski Orfej" predstavljen je na elitnom svetskom festivalu Prix Europa), ali o tome ređe priča, koncentrišući se na temu integracije srpske i susednih kultura u globalnu civilizaciju.
8. Dobrotvorstvo
Ljudski je pomagati druge. Kad su u pitanju stari i iznemogli onda je to, moze se reci, i moralna obaveza. Pomoc zna biti i lepa rec upucena starom i onemocalom celjadetu. O novcanoj pomoci da i ne govorimo. Neiscrpne su mogucnosti kada je rec o pruzanju pomoci starim i iznemoglim. "Sve se moze, kad se hoce", veli nas narod. Ovim prilogom, na primeru Hercegovine, zelimo da nase citaoce u rasejanju podsetimo da u njihovom starom kraju postoje stariji ljudi kojima je potreba njihova pomoc.
Ucinite dobro delo- tim ljudima priskocite u pomoc. Kao dobrotvor bicete srecniji i zadovoljniji.
Zasto smo odabrali Hercegovinu?
Zbog jedne legende iz Hercegovine koja govori o odnosu starih i mladih i koja sobom nosi lepo naravoucenije mladjima, koji u trci sa vremenom, za novcem i ovozemaljskim radostima zivota, zanemaruju da ce im starost biti onakvom kakvu zasluze. Ta legenda je bila osnova za kratku pricu knjizevnika Danila Marica koju je Dijaspora objavila u stampanom izdanju. Objavljujemo je uz ovaj prilog i u elektronskom izdanju. Direktni povod za ovaj prilog, medjutim, nasli smo u najvecoj srpskoj kafani SerbianCafe.com. Rec je o onom delu gdje se diskutuju razlicite teme. Nasu paznju privukla je diskusija o nevremenu u Hercegovini s pocetka 2005. godine i starim ljudima kojima nema ko pruziti pomoc (Tema: Snijeg pade drumi zapadose). Podstaknuti razmisljanjima jednog broja diskutanata ucinili smo napor da bi pripremili prilog za elektronsko izdanje Dijasporine rubrike Dobrotvorstvo. Rec je o svojevrsnoj socijalnoj karti Istocne Hercegovine
9. Susreti i vidjenja
Nad crnim usudom svoga Naroda i Zemlje svoje
(Razgovor sa Tihomirom Levajcen, autorom prvonagradjene price na knjizevnom konkursu casopisa Dijaspora)
Onaj koji bi trebao i morao sve Srbe sveta duhovno da objedini, poveze i uveze, bila bi Matica srpska. Da vodi brigu o identitetu srpskog naroda, o srpskom jeziku, o duhovnom stvaralastvu u celini, o nacionalnom pitanju, ne, ona se ucaurila, zatvorila u sebe. Umesto da svuda ima svoje clanove, ogranke, odbore i pododbore, ne, njeno dejstvo se maltene ne oseca ni u Novom Sadu. Nesto je slicno i sa Srpskom akademijom nauka, ali u blazoj formi, kaze u razgovoru za nas casopis knjizevnik Tihomir Levajac iz Banja Luke
10. Andjeo blagovesnik
Iz veka u vek umnozavalo se interesovanje za malesvsku fresku nazvanu Hristovo vasrkrsenje. Rec je o freski iz manastira Malesva koji je podignut u 13 veku (1234) kao manastir mauzolej, zaduzbina kralja Vladislava II, sina Stefana Prvovencanog. I danas sedam vekova nakon sto je nepoznati fresko-slikar na svodovima malsevskog manastira zivopisao jednog od andjela nije prestalo interesovanje, posebno istoricara umetnosti i slikara, da se pronikne u tajnoviti put njegovog "radjanja" kao freske ali, pre svega, i kao umetnickog dela. Andjeo je, kao jedan detalj freske, uveo manastir Maleseva u riznicu opstih dobara covecanstva. Ono sto je Birka kod Sedertelja u Svedskoj za svetsku kulturnu bastinu - spomenik nulte kategorije, to isto je manastir Mileseva u Srbiji.
|
