|
|
|
||||||||
 |
 |
Švedski/Svenska Srpski Српски |
| Aktuelnosti | Novi broj | Servisne info | Drugi o dijаspori | Kontаkt |
|
|
|
Vesti dana - vesti.rs
|
Oglаs |
|
|
| Akademik Čedomir Popov na čelu matice |
 |
MATICA NIJE ZA PONAVLJAČE |
Sa zasedanja Matice Srpske u Novom Sadu Na vanrednoj skupštini 14. juna u Novom Sadu, sa 323 glasa «za» na 362 važeća glasačka listića od ukupno 386 prisutnih, izglasan je novi predsednik i nesumnjivom većinom odagnate sve glasine o (post)izbornoj krizi naše najstarije književne, kulturne i naučne ustanove Piše: Mladen Bulut Anđalkov Kako se izborna kutija prizemnim glupostima i nezajažljivim sujetama od kojih ovde, izgleda, niko nije poštećen nebi opet pretvorila u Pandorinu škrinju i oslobodila sva prokletstva ljudskih zala, ovaj put nesebično je pomogao i sam Čedomir Popov. Praktično, od smrti svog prethodnika dr Božidara Kovačeka, on je bio izvrgnut neprestalnim nagovaranjima da se prihvati kandidature za mesto predsednika, ali je i te kako dobro znao da ono sa sobom, pored svih počasti, nosi i grdne dodatne obaveze, pogotovo, kako je sam primetio, «u vreme kad nije popularno izražavati nacionalna osećanja, isticati nacionalnu pripadnost i uzdizati nacionalne institucije». Sve molbe i zahteve uporno je odbijao unapred se opravdavajući da već «stoji na čelu armije saradnika sa kojima se upustio u dalekosežni posao da bi, napokon, makar u 21. veku, srpski narod dobio svoju enciklopediju i biografski (s)pomenik svih značajnih i zaslužnih delatnika». No, posle neuspelih izbora kojima se, zbog nemilih događanja, neslavno 12. aprila okončala 125. redovna skupština, iza koje su naveliko počele da kolaju glasine o podelama i krizama koje iznutra razjedaju i obuzimaju Maticu potresajući je do samih temelja, dao je pristanak i tako, potvrdilo se, razrešio ne samo jed(i)nu preostalu dilemu o ustoličenju novog čelnika nego i određenja glavnog pravca kojim će ova ugledna i vodeća ustanova svekolike srpske duhovnosti biti usmeravana u narednom četvorogođu. Da prelomi u sebi i, uza sva trajuća odgovorna zaduženja, prihvati i mesto prvog predvodnika doprinela je, sigurno, bezrezervna podrška pružena u bezmalo svim matičinim odeljenjima, dobijena tajnim glasanjem, kao i jednodušna odluka članova Upravnog odbora na sednici od 26. maja. Tako se vanredno skupštinsko zasedanje, ubrzo pošto je akademik Vasije Krestić obrazložio jedini predlog za budućeg predsednika, nastavilo pojedinačnim izjašnjavanjem učesnika na glasačkim listićima i objavnjivanjem njihove slobodno izražene i ničim, osim ličnog uverenja, sputavane volje iskazanoj u ogromnoj većini istomišljenika: 323:27 «za», uz 2 nevažeća listića i 24 onih od prisutnih koji svoje pravo glasa, ko zna iz kojeg razloga, nisu iskoristili. Pre toga, u prvom delu skupštinske sednice, reč su imali Blagoja Baković, Dragoljub Zbiljić, dr Marija Vučković, Slobodan Čupić, Dragan Stanić, Sava Todorov i Pavle Stanojević i, bez izuzetka, saglasili se da su na nedavnom skupu zatečeni ispoljenom drskošću i nepojamnim nasilničkim ispadima, podlegli uličarskom duhu i ostali bez dužnog odgovora. Posebno upečatljivo bilo je obraćanje pesnika Bakovića koji smatra da su «tog dana uličarskim ponašanjem neki matičari ustali protiv Matice, ali i sebe samih zbog čega neminovno moraju da se zagledaju, između sebe i sami u sebe, i upitaju se 'ko su i šta su' i na šta su nas nagovarali». - Ako je argument protivljenja bio taj što je Miro Vuksanović Crnogorac i on tako pogubno opredelio njegov (ne)izbor onda se Matica tog nesrećnog dana odrekla 33 odsto Srba u Crnoj Gori – smatra Baković. Na to je predsedavajući dr Slavko Gordić pročitao već pripremljeno saopštenje Upravnog odbora u kojem se ističe da su «apsolutno netačne i krajnje zlonamerne tvrdnje o uzorpaciji uloge predsednika Matice srpske od strane potpredsednika Mira Vuksanovića i da se odbacuju sve uvredljive ocene njegovog rada, jer je Vuksanović, uprkos veoma teškim okolnostima, uspešnim zalaganjem, ne samo kao upravnik Biblioteke, dao izuzetan lični doprinos koji je za svaku pohvalu, a Matica mu duguje veliku zahvalnost i izvinjenje». Novoizabrani predsednik Matice srpske Akademik Čedomir Popov rođen je 15. marta 1936. u Melencima kraj Zrenjanina. Otac mu Jovan bio je službenik na železnici, a majka Olivera učiteljica. Osnovnu školu učio je u rodnom selu i Kovačici, a 1954. maturirao je u zrenjaninskoj Potpunoj mešovitoj fimnaziji. Na novosadskom Filozofskom fakultetu na otseku za istoriju diplomirao je u prvoj grupi studenata 1959. Naredne godine izabran je za asistenta na predmetu Opšta istorija novog veka, nešto kasnije i za docenta, a onda i za dekana. Od 1975. do 1980. je vanredni, a potom redovni profesor sve do 2000, kada je penzionisan. Posle usavršavanja u Strazburu doktorirao je 1970. sa tezom «Stav Francuske prema Srbiji od frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878». Objavio je 13 knjiga i više od 370 naučnih radova. Za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 24. novembra 1981, a za redovnog 3. decembra 1987. U SANU je postao dopisni član van radnog sastava 15. decembra 1988, a redovni 29. maja 1991, gde je jedno vreme obavljao dužnost sekretara Odeljenja društvenih nauka i umetnosti, a onda i člana Izvršnog odbora. Od 19. oktobra 1994. do 14. februara 2002. bio je predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu. Još dok je bio asistent postao je član-saradnik Matice srpske, a kao stalni član od 1969. sve vreme je bio biran u Upravni, a potom i Izvršni odbor da bi u dva mandata 1991-95 i 1995-99 bio izabran i za potpredsednika naše najstarije književne, kulturne i naučne ustanove u kojoj je od 1981. do 1991. bio i upravnik Rukopisnog odeljenja, a kao rukovodilac Leksikografskog odeljenja pokrenuo više kapitalnih projkekata, a sad predvodeći Encikopedijski zavod priprema četvrti tom Srpskog biografskog rečnika i, do kraja godine, prvi tom dugo očekivane Srpske enciklopedije. Za predsednika Matice srpske izabran je 14. juna 2008. Nakon prebrojavanja glasova i objavljivanja izbornih rezultata skupu se obratio i akademik Popov. - Nisam se spremao da držim svečanu besedu, ali se nadam da ću opravdati poverenje svih onih koji veruju da ću moći da obavim teške, odgovorne i velike zadatke koji stoje pred Maticom srpskom. A ona su takva da u ostvarivanju naših ciljeva i zadataka traže puno angažovanje ne samo čitavog Matičinog radnog sastava nego i sveg članstva – rekao je ovaj priznati naučnik i višedecenijski pregalac koji se iskazao u nizu odgovornih dužnosti koje su mu do sada poveravane kako u Matici tako i drugim najuglednjim naučnim i kulturnim ustanovama. Ukazujući da je Matica i osnovana kao središnjica okupljanja vaskolikog srpskog naroda i da je tako opstala 182 godine, on je naglasio da će, korak po korak, s uvažavanjem jedino pravih i dokazanih istinskih vrednosti, nastojati da tako i ostane. - Matica srpska nije ni samo institucija Vojvodine, ni Republike Srbije, već mesto duhovnog i kulturnog okupljanja srpskog naroda čija je jedna od dužnosti i održavanje čvrstih veza sa svim institucijama Srba ma gde oni bili, briga o očuvanju nacionalne i kulturne tradicije i kontinuiteta, pa i briga o samom opstanku Srba. Naravno, tražiće se i odgovori na mnogobrojne zahteve našeg vremena unošenjem novih saržaja, ali i njihovim pomnim kritičkim preispitivanjem kako bi se stvorila celokupna sinteza i ostvarilo svojevrsno prožimanje srpskog naroda na poslovima unapređenja nacionalne kulture – zaključio je Popov ukratko dajući osnovne obrise dalje misije Matice i vrednosne sudove kojima će se rukovoditi u daljem radu kao njen predsednik. Nedostaje samo da se još vidi jesu li goropadni izuzetci bili tek usamljeni strelci ili pak glasogovornici iza kojih su ostale skrivene neke preteće slepe i crne sile, ali i da državni zvaničnici i nosioci republičke i pokrajinske vlasti, shvate da Maticu ne smeju besparicom više ostavljati na cedilu. . Ili da joj barem ne treba odmagati. Da bi bilo jasnije; razbaštinjenoj Matici posle rata do danas nisu vraćeni najveći legati i zaveštanja (recimo imanje Bogdana Dunđerskog sa 320 jutara zemlje i hotelom Fantast koji je pripao Poljoprivrednom kombinatu Bečej, a sve je posle privatizacije dopalo u ruke novih vlasnika iz Kanade) niti je za njihovu vrednost obeštećena Konačno Srpska enciklopedija  Čedomir Popov, urednik Srpske enciklopedije Subotnji dan 12. aprila 2008. biće upisan velikim slovima u srpskom nacionalnom kalendaru, jer je na 125. zasedanju Skupština Matice srpske prihvatila predlog Upravnog odbora i donela odluku o osnivanju Enciklopedijskog zavoda. Jeste da su rodonačelnici bili Pavle Popović i oko njega okupljena grupa intelektualaca u Londonu još 1915. čija je nastojanja da prirede srpsku enciklopediju prekinuo Prvi svetski rat; da su srpski enciklopedisti, sa pretapanjem Kraljevine Srbije u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, odustali od svoje i podržali ideju o zajedničkoj enciklopediji koju je u četiri toma objavio Stanoje Stanojević sa timom od 250 saradnika; da je od 1955. do 1971. zagrebački Leksikografski zavod objavio osam tomova «Enciklopedije Jugoslavije», ali je, nažalost, tačno i da su Srbi u Srbiji dočekali XXI vek, kao jedina država i narod u Evropi, bez svoje nacionalne enciklopedije. - U poslednjoj deceniji prošlog veka bilo je nekoliko pokušaja da se pokrene ovaj kapitalni projekat – iznosi akademik Popov i pojašnjava – SANU i Matica su 1991. dale naučno obrazloženje, a radna grupa sačinila je koncepciju, odredila obuhvat na više od 45.000 odrednica i priredila Azbučnik, ali je onda sav posao prekinut iz razumljivih razloga. Tek kad je Skupština Srbije u decembru 2005. usvojila Zakon o Srpskoj enciklopediji rad je nastavljen, ali je pridodat i Zavod za izdavanje udžbenika označen kao izvršni izdavač i nosilac finansijske operative projekta. No, «sveto trojstvo» pokazalo se kao necelishodno pošto su se pored obimnosti posla u radu Uređivačkog odbora i stručnih redakcija za 33 naučne oblasti sa 80 disciplina pojavile organizacione poteškoće i neusaglašenosti čije je izvorište bilo u nejasno određenoj ulozi, nadležnostima i zainteresovanosti triju institucija. - Matica se u proteklih 182. godine postojanja potvrdila kao centar srpske leksike i pored bogatog iskustva ima dovoljno visokobrazovanih afirmisanih stručnjaka i vrlo veliku mrežu proverenih saradnika. Takođe, u njenoj savremenoj Biblioteci je više od 3.000.000 knjiga i čak 1.000.000 zapisa u elektronskom katalogu, a tu je i dragoceno Rukopisno odelenje sa 60.000 pisama znamenitih Srba, 20.000 rukopisa i 15.000 fotografija, a pod istim krovom ima dovoljno mesta da bi se matičine službe i saradnički timovi usmeravali sa jednog mesta – zaključuje Popov koji se prihvatio da bude glavni urednik najavljujući da će prvi tom dugo očekivane Srpske enciklopedije biti priređen do kraja godine. Povezani tekstovi |
|
