U švedskom gradu Upsali Nikola Čuturilo, verovatno najstariji Srbin u svekolikom srpskom rasejanju, proslavio je stoti rođendan. Pored ostalih, stigla je čestita i od švedske kraljice Silvije i kralja Karla Gustava XVI
Četvrtak je, 6 novembar 2008 godine .
U stanu Nikole i Sofije Čuturilo u Upsali svečana atmosvera. Sofija i Nikola sede na dve spojene stolice pred kamerom Rajka Lakića sa švedske TV (SVT) i pričaju o svom proteklom životu. Tu su njihova deca Bosa i Stevo, da se nađu pri ruci i pomognu ako zatreba. Snaha Milka će im se kasnije pridružiti kada dođe sa posla Na licima Nikole i Sofije lepo se vidi radost značajnog jubileja.
Piše: MilomirAtanasković
Slavljenik, stogodišnjak Nikola Čuturilo iz Daba Ličkog redak jubilej obeležio je daleko od rodnog kraja, u švedskom gradu Upsali. Do Nikole je njegova supruga Sofija a u pozadini je njihov sin Stevo
Stižu čestitke sa svih strana. Došla je čestitka i od švedskog kraljevskog para, kraljice Silvije i kralja Karla Gustava XVI.
Nikola priča: „Rodio sam se u Dabru Ličkom 6 novembra 1908 godine po starom kalendaru, dva dana u oči Aranđelovdana u domu Ilije i Milice Čuturilo, rođene Babić. Kasnije je matičar samo prepisao datum starog julijanskog kalendara u novi grigorijanski. Kada sam imao 10 godina igrajući se sa djecom neko reče: Noćas se u kući Stanka i Jelke rodila curica. Neznam kako i zašto ali meni dođe misao. Ona koja se noćas rodila biće moja žena“. Prošlo je 17 godina i kada se 13 oktobra 1935 godine oženio sa Sofijom, setio se te svoje misli.
Nikola stalno ponavlja da je Sofiju njemu Bog darovao. Sofija i Nikola svojim dugovekim životom izgradili su lep primer ljubavi i uzajamnog poštovanja. Valja ovaj lepi i primer međusobne ljubavi i uzajamnog poštovanja posebno istaći u ovo vreme sebičnosti, samoživosti i klimavih brakova.
Sofija se približava svom 90 rođendanu koji će proslaviti 25. febrara 2009. godine .
Sofija i Nikola rodili su šestoro dece. Sin Stojan je poginuo 1991 godine. Troje dece danas živi u dalekoj Australiji: Mihajlo, Mira i Milica a dvoje u Švedskoj: Bosa i Stevo. Imaju sedmoro unučadi i sedmoro paraunučadi. Dvoje unučadi je na putu za ovaj svet u kojem je deda Nikola doživeo duboku starost.
Došli su u Švedsku 1995 godine ponevši sa sobom tugu za izgubljenim sinom Stojanom i zavičajem- Dabrom Ličkim, u blizini Otočca na Plitvičkim jezerima. U zavičajnom prtljagu našao se i BUKVAR za osnovne škole u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca koji je 1925. godine napisao Nikolin stric, učitelj Stevo Čuturilo. Starac Nikola, uz Bukvar prvu knjigu svih nas, poneo je i Sveto Pismo koje je dobio od strica iz Beograda dvadesetih godina prošlog veka. Tih godina dvadesetih Nikola je u Svetom Pismu ispresovao jedan list kalopera koji i danas čuva. Po dotrajalosti svete knjige može se zaključiti da je u kući vjerujuće familije Čuturilo bila često otvarana i rado čitana.
Ljubav prema Bogu, saznajemo, deda Nikola je nasledio od svojih roditelja ali pre svega od dede Stola koji je sav bio posvećen Bogu i molitvi pa su ga svi zvali sveti Stole. On je govorio: „Nisam išao u školu pa znam kao pop.“ Iz te ljubavi prema Bogu u Nikoli se razvila i bezgranična ljubav prema ljudima.
Nikola Čuturilo, sa svojom životnom saputnicom Sofijom, zašao je dosta dobra zdravlja u svoj drugi vek
Autor ovog priloga, protojerej-stavrofor MilomirAtanasković jeparoh vesteroški i arh. namesnik za Skandinaviju. U broju 44(2),2005. godine, u rubrici ”Učimo ćirilicu”, Dijaspora je pisala o Bukvaru koji se čuva u porodici Čuturilo. Reč je o izdanju za školsku 1927/28 godinu. U Bukvaru je posvete unuku Stevi a bukvar je sačuvao treći Stevo Čuturilo, sin Nikolin, koji živi u Upsali. »Napisah ti knjigu ovu, koju ljudi Bukvar zovu- napisah ti prvu knjigu, tvoju prvu slatku brigu, punu slika i pesmica, poslovica i pričica; da naučiš sve čitati, sve čitati i pisati. Pismo ćete prosvetiti, svakom dobru poučiti. Dobra j knjiga namučitelj a rđava neprijatelj. Stog uvek se dobro čuvaj od zle knjige i zla druga. Srećna ti prva knjiga. Deda Stevo, 1927. godine». Bukvar je kao i familija Čuturilo prošao ”Oluju” a onda se sa familijom potucao po belom svetu, stigao čak i do Australije, da bi se konačno našao u Švedskoj. U dvobroju Dijaspore (47-48) za tu 2005. godinu u rubrici Portreti objavili smo i kratku biografiju učitelja i istaknutog javnog i kulturno-prosvjetnog radnika Steve Čuturila (1846-1939).
|
