listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Пише:Никола Ч. Пешић

Човек се обликује у својој свести у складу с природом и временом у коме живи. Од постанка је био окружен тајнама. Појаве у природи биле су праве енигме. Развојем je имитираo природу и тежио да буде загонетан.

Загонеташтво, тј. енигматика као област уметности, део духовне културе човекове, приближава се човеку и у њему налази уточиште чинећи му задовољство игром и забавом у животу.

Енигматике је свуда око нас и у нама самима, али је треба знати препознати и разумети! Готово да нема народа који нема своје загонеташтво, а нема ни једног културног народа који не негује ауторску енигматику. Ретки су појединци који нису бар једном у животу покушали да реше неку загонетку.

Сматра се да су прве загонетке уствари пећински цртежи, затим митови итд.

Загонетка из старе Грчке:

Јутром се креће на четири,
у подне на две
а увече на три ноге!

чије је решење човек, је можда најстарија записана загонетка.

Свака загонетка базира на знању, информацијама, мудрости састављача, његовом духу. Још пре Христа, Јевреји су на чело државе постављали најмудрује. То су били загонетачи. Аристотеловом ученику, Александру Великом приписује се први ребус о граду Тиру. Римско доба обележио је Цицерон потписивањем зрном грашка (цицер = грашак), а Средњи век карактеришу анаграми који су се користили за псеудониме познатих. У другом светском рату немачки обавештајци су мобилисали све енигмате за прављење кодова и шифара за обмањивање непријатеља.

У нашем народу, народне загонетке имају дубоку традицију у усменом, а затим и писменом предању. На то нас је натерала вишевековна мука ропства под Турцима. Вук Караџић је прикупио велики број тог стваралаштва. Ипак, оцем српског загонетштва, сматра се др Ђорђе Натошевић (1821-1887) први теоретичар, историчар и реформатор који је протежирао загонетке у школама. Он је посвећивао пажњу разним загонеткама, међу њима и загонеткама у стиху. Позната је:

Идем ја, иде он,
обојица идемо,
па никад не можемо
једно другог да стигнемо !
са решењем дан и ноћ.

Загонеташтвом се бавио и Јован Јовановић Змај, у листу «Невен» са сталном енигматском рубриком и «дашталицама» као нпр:

Пред тобом лежи поље
сасвим је беле боје
и чека црну кишу
из десне руке твоје !
(оловка и папир)

После првог светског рата енигматика је свуда у свету у узлету. Штампа се прва укрштеница Артура Вина у листу «Свет Њујорка», а љубитељима енигматике се декларишу и познате личности попут Тристана, Черчила…

Песници старе Југославије били су и енигмате. Густав Крклец, Иван Горан Ковачић, Гвидо Тартаља, Славко Јаневски, Бранислав Нушић, Радоје Домановић , Десанка Максимовић, само су неки од енигмата.

Запажена места у српској енигматици у новије време заузимају: Гордана Јовановић Шарић, Момир Пауновић, Радомир Мићуновић, Ђорђе Оташевић, Живан Перић, Зоран Радисављевић и много других енигмопесника.

-------------

Победничке загонетке са првих пет одржаних фестивала ауторске загонетке одржаних у Нишкој Бањи, Бајној Башти, Лозници, Сомбору и Вршцу.

Само бљесак један
заборав да спречи,
трен живота вредан
бар хиљаду речи !?

(фотографија)
Мирослав Цветковић (Ниш)

Имају га птице,
али и поете,
и једни и други
тек са њим узлете !?

(перо)
Радомир Мићуновић (Београд)

Шта ти срећа узме
а несрећа врати ?!
Ако желиш знати
мораш то имати !

(памет)
Никола Пешић (Ниш)

Учи високу школу
а скромно знање љуби,
за трећину је већа
када на главу дуби !?

(шестица)
Милорад Радуновић (Јагодина)

Свака јој је страна
њива засејана,
мудар је ко уме
њен род да разуме!?

(књига)
* Гордана Јовановић- Шарић (Шимановaц)

-------------

Поетска форма у нашем загонеташтву заслужује посебну пажњу јер се може применити код великог броја загонетака. Кроз њу се може да осети свo богатство дражи и могућности нашег прелепог језика и ту нађе радост и задовољство. Па, зашто онда, да на пољу разбибриге не понудимо звук, боју и ужитак који само наш језик може пружити!?

Условно речено, енигмопесништво се може сматрати примењеним песништвом, јер су стихови уствари везивно ткиво између загонетке и одгонетке. Песник се мора концентрисати на тачно одређене појмове, па нема ширину и слободу да се расплине. Зато су и загонетке у стиху врло ефектне као поетске минијатуре, песмице од једне строфе углавном у четверцу, у форми катрена (строфа од 4 стиха), која се лако памти. Стиховане загонетке су по правилу римоване, што доприноси складу, ритмичности и мелодичности, па се зато и зову загонетне риме или енигмориме.

Појава новинских загонетака попут стихованих анаграма, шарада, чаура, логогрифа просто је у заборав бацила праву, природну српску ауторску загонетку. А њена вештина загонетања није се заснивала на строгој и присилној употреби синонима и апозиција у стиховима, већ на вештини аутора да што духовитијим и досетљивијим стихом прикрије одгонетку.

Како се та природна врста загонетке мање неговала од модерних, новинских, Енигматски клуб Ниш, као домаћин петих сусрета енигмата Србије, покренуо је у сарадњи са Енигматским савезом такмичење у састављању ове врсте. Без обзира на енигматско предзнање, загонетке може решавати и састављати готово свако. Тако је на 5. СЕС-у у Нишкој Бањи 2006. отпочео ФЕЗ –фестивал српске ауторске загонетке. До сада је одржано пет и у припреми је књига у којој ће бити штампана најбоља остварења.

Читав живот је игра. И забава на станици чекања краја. Много зна ко зна живети!

Белешка о аутору
Економиста Никола Ч. Пешић (1948. Семче, Гаџин Хан) пише кратке форме (приче, афоризме, епиграме, хаику, загонетке)
Заступљен у часописима, зборницима и антологијама.
Члан УНС и ЕСС, енигмата преко 40 година. Аутор приручника «Енигморимићи» са примерима за састављање и решавање око 300 врста загонетака у стиху. Живи у Нишу.