listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Предраг Спасојевић: Село Мачкат – бренд или тренд Србије

Дијаспора у завичају

У Србији је, кажу, угашено око 300 села. Ово је чињеница која је подстакла нашег уредника да отаџбинског дописника Предрага Спасојевића пошаље у посету златиборском селу Мачкат, које се, некако, супротставља општем тренду у Србији. О ком је тренду реч? Читајте у репортажи о овом селу необичног имена.

 

Село Мачкат – бренд или тренд Србије

Демографи у Србији последњих година (плашим се и деценија) износе поражавајуће податке. У 2013. години У Србији je рођено 65.554 бебa – што је најмањи број живорођених у једној години на територији наше земље од почетка 20. века, наводи Горан Пенев, демограф Института за друштвене науке. У 2013. години је у 160 општина било више умрлих него рођених. Општина Црна Трава остала је у тој години без иједног новорођенчета, а у више од хиљаду места у Србији није рођена ни једна беба. Приказ прираштаја по општинама видљив је и на карти коју је израдио Републички завод за статистику.

Пише: Предраг Спасојевић
 
Панорама Мачката

Радећи пројекције за 2060. годину (од најгорих претпоставки до најоптимистичнијих које подразумевају да свака жена у репродуктивном периоду роди двоје деце – што одавно није случај), у Србији би број становника требало да износи од 3,9 до 6,3 милиона. И једна и друга пројекција за Србију је поражавајућа. За најдаље 500 година Срби ће постати мањина у својој држави, мишљења је Биљана Спасић, демограф и аутор књиге Зашто Срби нестају.

Постоји читав низ података који би могли бити изнети, а који поткрпљују горе наведене изјаве. Поједини аутори тим поражавјућим сувопарним подацима дају своје коментаре обојеним снажним емотивним тоном, али то ни мало не мења постојећу ситуацију.

О демографском суноврату Србије обично се говори у предизборним кампањама. Руку на срце, избори – што локални што републички, често се одржавају, па се о овим проблемима и не говори ретко. Међутим, готово ништа се не ради на превазилажењу овог проблема. Чак и када би се нешто чинило, ефекти би могли бити примећени тек дугорочно, што се политичарима нимало не допада.

У овој пустињи, међутим, могуће је налетети на понеку оазу.

Мачкат село необичног имена у којем број становника не опада у последња два пописа

Не постоји тачан податак о пореклу имена Мачкат. Претпоставке и подаци који ће бити изнети преузети су из монографије Мачкат праг Златибора коју је написао Раде Познановић, а која је светлост дана угледала 2013. године. Данашње име села помиње се у турском катастарском попису из 1476. године. Постоји једно мишљење да je име села настало од влашко-магленског мâчикат што значи велик. Тако се тумачи да је име села настало пре досељавања Словена у ове крајева, чак на самом почеткухришћанске ере када су овде живели Илири, Келти и Власи. Чак су Турци у попису из 1528. године назив села писали Мачукат.

Основна школа - изглед данас

У Мачкату живи легенда да је име села настало после неког великог војног похода. Наиме, на овом подручју нашла се велика војска која је на узвишењу где се налазе данашња црква и школа слагала мачеве – мачеви на катове, па отуда Мачкат.

Мачкат се, иначе, налази на североисточном рубу општине Чајетина, некако баш на пола пута између Ужица и Златибора. Тако, пише Раде Познановић, Мачкат је одувек био и златиборско и ужичко село.

Али, двојности Мачката не престају само са локацијом села. Мачкат, кажу, није ни село ни град; није ни насеље мешовитог типа нити мешовите привреде – али је између свега тога и у свему томе. На крају Познановић шеретски наглашава: Мачкат је нешто посебно – насеље „мачкатског типа“, што представља одличан увод у наредно поглавље. 

Зашто се Мачкат разликује од других села?

У Мачкату број становника се повећава, број ученика у школи је упорасту, број кафана се повећао, млади не одлазе из села, људи раде приватну производњу меса и месних прерађевина, село је, кажу, „јако“… У разговору са Весном Ивановић, библиотекарком у Основној школи „Миливоје Боровић“ у Мачкату и учитељом Зораном Митрашиновићем из Чајетине, дошао сам до занимљивих сазнања.

Село се налази на веома доброј локацији. Ослоњено је на магистрални пут од Ужица према Златибору. Такође, у близини су поменути градови, тако да људи могу да купе све што им је потребно за краћи или дужи период.

Село није разуђено, тако да људи имају осећај заједништва, упућени су једни на дрге и веома добро се организују за заједничке потребе – рецимо, сви путеви су током зиме увек рашчишћени јер људи имају гртаче на својим тракторима.

У оближњој Чајетини дуго година била је развијена месна индустрија у чијим погонима је радио велики број људи из Мачката. Ту су стекли и основна знања из ове области, која су им сада веома добродошла.

Како се живи у Мачкату?

У Мачкату се најлепше живело у време када су људи били запослени у предузећима, а додатни приход остваривали на имању. Гашењем великих привредних предузећа 90-их година прошлога века људи су остали препуштени себи. Морали су да пронађу начин да преживе. Шансу су видели у следећем; производњи меса и месних прерађевина користећи знање стечено у некадашњем гиганту као и то да се на обронцима Златибора може гајити доста стоке.

Један део мештана покренуо је прераду меса. Докле се стигло и напредовало у томе говори чињеница да је у времену од 9. до 11. јануара 2015. oдржана петнаеста по реду Пршутијада, сајам сувомеснатих производа као и такмичење у њиховом квалитету.

Иако у Мачкату постоји Златиборац, гигант у производњи сувомеснатих производа, људи, који у село свраћају, желе да пробају и купе производе који нису направљени индустријски, већ у домаћој радиности. Ови производи, кажу, имају посебан „шмек“.

Поред Мачката, корист од производње имају и оближња златиборска села у којима произвођачи из Мачката купују стоку. Тако, напредак и развој једног села „повлачи“ за собом напредак околних села. Ипак, упркос томе, број становника у тим селима се смањује. Створена шанса није у довољној мери сагледана па ни искориштена.

Жене, које раде у домаћинствима, могу да остваре месечни приход око 200 до 250 евра. То није нешто значајно али, чињеница је да већина приватника доле у градовима код којих би жене могле да раде плаћају раднице од 100 до 150 евра. Посао те врсте може се наћи у Ужицу. Самим тим потребно је путовати што додатно подиже трошкове па од плате остаје још мање новца, али губи се и део времена за путовање. Остварени приход у домаћинству је „чист“, не захтева ни посебне трошкове око одевања и слично.

У Мачкату су препознали и општи тренд развоја сеоског туризма у Србији, па је један део грађана и тај део уврстио у своју понуду, као и поједине етно садржаје. Уосталом, Мачкат је на обронцима Златибора који је један од највећих зимских туристичких центара у Србији.

Мачкат као модел

Веома незахвално је покушати да се по аналогији постигнуће и успех Мачката преслика на остатак Србије. Најпре, Мачкат је на изузетно фрекветној саобраћајници. Велики број људи пролази овим делом Србије када одлази на море, у Црну Гору, када долази на Златибор који је један од највећих туристичких центара у Србији. Може се рећи да је Мачкат многим „успут“. У Мачкат се долази, али се кроз Мачкат и пролази.

Уколико би, упркос свему, Мачкат посматрали као модел по коме би и остатак села у Србији могла да покушају да се спасe од свеопштег урушавања и пропадања, препоруке би се огледале у следећем;

У сваком делу Србије постојали су привредни гиганти у време социјализма по чијим производима (или бренду – како се то данас модерно каже) је тај крај био препознатљив. Препорука је да се села оријентишу управо на ту производњу. Искористити стручна знања стечена у тим гигантима, тако да није потребна посебна обука и преквалификација у области пословања, барем у почетку. Искористити капацитете у околним насељима за допуну производње или набавку потребних сировина. Направити туристичко-привредну манифестацију у оквиру које би се промовисала производња. Уврстити у понуду сеоски туризам уз промоцију производње. Организовати се у неки вид задруга или удружења да би се заштитила производња. Покушати од државе добити подршку и нешто средстава кроз пројекте. На самом крају, радити што више на маркетингу.

Могући проблеми ревитализације села

Основни проблем који се намеће је тај да ли се на овај начин могу ревитализовати села у Србији? У Србији је много села. Ако би се сви оријентисали на неку производњу, поставља се питање ко би све то куповао? Ту би, вероватно, подршка државе у прво време била од кључног значаја.

У Мачкату се распадом предузећа 90-их година прва генрација оријентисала на овај вид производње. Њихова деца су тих година завршавала школе и имала су мотив да остану на селу и да наставе породични посао. Међутим, стасава трећа генерација (унуци зачетника производње) и поставља се питање да ли ће све то задовољити и њихове потребе и да ли ће амбијент у Србији бити такав да омогући њихов опстанак бавећи се породичним послом.

Највећи проблем је, свакако, константно пропадање Србије, слабљење куповне моћи становништва, деградација свих вредности као што су образовање, стручност, рад (који је кључни у овој врсти посла) на уштрб партизације Србије, а општепознато је да су основне карактеристике партиократије нестручност и корумпираност.

Поклон часописа Дијаспора

Поклон часописа Дијаспора

Боравак у овом делу Србије, у селу необичног имена, искористили смо да овдашњој школској библиотеци поклонимо један број књигa. Библиотекарки Весни Ивановић за школску библиотеку предата су 44 наслова широког интересовања; од школске лектире, преко белетристике и стручне дидактичко-методичке литературе до књига о рачунарима.

За крај апелујемо на наше читаоце да, уколико имају књиге којих могу да се одрекну, поклоне школској библиотеци школе „Миливоје Боровић“. Књиге ће, нема сумње, ученицима и радницима школе много значити. Уз то у овој школи из Мачката где за последња два пописа није забележен пад становништва па ни ученика у школи, знаће ценити вашу подршку и помоћ.

- У има наших ученика и наставника упућујем Вам најискренију захвалности за Вашу солидарну помоћ. Најискреније Вам захваљујемо што сте одлучили да нам упутите књиге за опремање наше школске библиотеке. Ваша помоћ је за нас од великог значаја и огромна је морална, културна и духовна подршка, каже нам на одласку из Мачката љубазна библиотекарка Весна Ивановић која је у име школе примила поклон нашег часописа.

А што се тиче дилеме из наслова – плашим се да је, без велике и одлучне помоћи државе, Мачкат за сада само бренд и то усамљен.

Белешка о аутору:

Предраг Спасојевић

Предраг Спасојевић (1972.). Живи у Амајићу, западна Србија, где ради као учитељ. Објавио две књиге поезије, више стручних и научних радова из дидактичко методичких наука, учествовао на више научних скупова, добитник престижне Светосавске награде за допринос развоју образовања у 2013. години. Завршио докторске студије и пре две године извршио истраживање за докторску дисертацију на тему Мултимедијални софтвер као детерминирајући фактор квалитета наставе природе и друштва. Због недостатка средстава, дисертацију није одбранио.

На страницама часописa Дијаспора оставио је више запаженихприлогa из Отаџбине међу којима се посебно издваја прилог оцрквама брвнарама у завичају.