listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Која дела и који српски писци се могу прочитати на шведском језику?

То је питање које често постављају усељеници српског порекла у овој земљи. Један од разлога је да, читајући дела која су већ прочитали, овог пута на шведском, продубљују познавање језика земље у којој живе. Наравно није без значаја ни то да се на овај начин одржава веза са културом којој се изворно припада. "Дијаспора" се од почетка одлучила да пише о књигама српских писаца на шведском језику. Настојимо да региструјемо појављивање нових дела наших аутора на шведском, али исто тако, да трагамо за старим преводима.

Тако је већ у првом броју часопис подсетио да се на шведском језику налазе антологијске приче српских класика: Лазе Лазаревића, Стефана Митрова Љубише, Јанка Веселиновића, Симе Матавуља. Лист је писао и о преводу Горског вијенца на шведски језик и његовом репринт издању. Да подсетимо, шведски језик је био медју прва четири страна језика на којем се појавио Горски вјенац. Било је то у оквиру обележавања стоте годишњице рођења владике Раде.

Настојећи да будемо у служби популаризације књиге и да стојимо на услузи љубитељу добре књиге, публикујемо резултате, слободно можемо рећи, истраживања о присуству књига српских аутора на шведском језику. Годинама смо, наиме, прикупљали податке, чували их и припремали за публиковање. Реаговање читалаца на репортажу "Плава књига као плаво небо" коју смо објавили у штампаном делу часописа ("Дијаспора", број 31, јануар-фебруар 2003.), само је убрзало овај посао. Наше интересовање за ову тему показало је, треба то истаћи, да су шведски слависти врсни познаваоци српске књижевности. Потврда за ову тврдњу налази се у чињеници да је шест од десет најзначајнијих прозних дела српских писаца која су публикована у последњих стотину година објављено на шведском језику: "Дервиш и смрт" (Dervischen och döden), "Сеобе" (Vandringar), "Хазарски речник" (Kazarisk uppslagsbok), "Проклета авлија" (Helvetets förgård), "На Дрини ћуприја" (Bronöver Drina) "Гробница за Бориса Давидовића" (En grav för Boris Davidovitj).

Штампана "Дијаспора" писала је шире о десет најзначајнијих дела написаних на српском језику, ослањајући се на анкету "Вечерњих новости" из Београда (број 22, јули-август 2001.). И није само ово податак који заслужује истицање. У мају 2003. године било је више од 80 дела од шездесет српских аутора на шведском језику. Један број дела, посебно Иве Андрића и Данила Киша али и два романа Звонимира Поповића доживела су више издања али и специјална издања за читаоце са остећеним видом.

Интересовање за српску књижевност у Шведској не престаје. У мају месецу из штампе је изашла Тишмина збирка поезије а у том месецу у штампу је ушла једна од књига Борислава Пекића који се, у преводу Ђорђа Жарковића појављује на шведском језику.

У припреми базе података о српским писцима на шведском језику користили смо два поуздана извора;LIBRIS који опслужује универзитеске библиотеке у Шведској те BURK који опслужује народне и градске библиотеке у овој земљи. Наравно, користили смо и дневну штампу у Шведској као и старе бројеве "Дијаспоре" на чијим страницама су објављиване вести о новим књигама српских аутора на шведском. Тако добивене податке часопис је преконтролисао у размени писама са славистима који данас живе и раде у Шведској.

"Дијаспора" је, (на шведском језику), први пут објавила већи број радова српских аутора. За ову базу података, међутим, издвојили смо њих неколико; Дангу Радоја Домановића, Песму о Христу Јована Дучића, романсирану биографију Марка Миљанова са више примера из његове књиге Примјери чојства и јунаштваКамену успаванку Стевана Раичковића, Преглед српске културе у последњих стотину година Драгана Лакичевића. У овом часопису (број 22), на шведском језику, читалац је имао прилику да прочита прилог о писмености код Срба и њиховом првом буквару. Аутор је познати слависта Margareta Attios Sohlman . "Први српски буквар" вреднован је на шведском језику што је изузетно значајно. Ово тим пре што се и у Отаџбини о овој књизи, за коју се тек сазнало пре непуних стотину година, мало пише и говори. У време штампања Буквара инока Саве (XVI век) мало је која европска земља и култура располагала сличном књигом. За ову књигу нису знали Вук Стефановић Караџић а ни Сава Мркаљ. Један број прилога српских аутора који су објављени у "Дијаспори", а укључени су у наш каталог, те прилог о Првом српском буквару објављени су и у нет-издању часописа.

У нашу базу података, својеврсни Каталог, укључили смо и два шведска писца српског порекла, Звонимира Поповића и Даниела Павлицу као и изванредно аутобиогафско дело Николе Тесле, Моја открића (Mina uppfiningar). Два Поповићева романа, Тамни вилајет (Mökriket) и Багрем мирише (Akacin viskar) доживела су по два издања. Поповићев роман Тамни вилајет објављен је код издавача PaRo Земун на српском језику у преводу Драгославе Лазић-Савић (Geteborg). Багрем мирише изашао је и на данском (Akacien hvisker) код издавача PP у преводу Jete Frantzen. Књига Даниела Павлице, Прва година или слике из школске учионице (Förstaåret) је екранизована и доживела је више издања на STV .

Препуштајући читаоцима нет-издања Дијаспоре ову својеврсну књигу о књигама, уједно се обраћамо читаоцима из Шведске с молбом да часопису доставе податке- уколико утврде да неко од дела нисмо регистовали. Иствовремено позивамо читаоце да заједно наставимо истраживање овог пута о шведским ауторима и њиховим делима о српској историји, култури, традицији и обичајима код Срба као и преводима дела шведских аутора на српски језик.


Исти текст на шведском језику

Каталог

Подаци саопштени у овом прилогу као и подаци у Каталогу односе се на период од првог појављивања једне књиге српских аутора на шведском (1891.) до маја 2003. године