listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Тајанствено је чедо Мајке Природе. Не зна се тачно кад се породило. Јесте драгуљ, и те какав. Народ му је необично име наденуо. Ђавоља Варош. Има становника али нису то обични људи. Чељад у вароши и јесу и нису бројна, како се узме. Увек су на броју. И окупу. Не умиру. Aко би се догодило да које од њих, не дај Боже, посрне Мајка Природа се побринe да му бољку залечи и оно поново изђика. И тако вековима. Нарасла читава варош. Јесте варош а није варош. Локација? Kрај који зову ”Вериге света”. Ближа локација? Земља Србија, општина Куршумлија. До Ђавоље Вароши стиже се из Београда, преко Ниша. Са пута Ниш – Приштина у близини Пролом Бање ваља одабрати пут ка Добром Долу и селу Зебице. Из Зебица преостало је свега 3 километра асфалтног пута да би се стигло у заштићено подручје споменика Mајке Природе- Ђавољу Варош.

Пише: Алекса Драгић

Варош чине 202 камене фигуре. A камен, негде смо читали, зна причати лепше од најдаровитијег приповедача. Проблем је, међутим, што у овом глобализованом свету, где важи максима ”ко није са нама, против нас је” нема пуно људи који се труде да разумеју језик Мајке Природе. A, Мајка Природа као свака добра мајка, не љути се. Tера по своме. ”Она има преча посла / Раскошно се облачи / Сваки дан друга хаљина и украсни детаљ / Ноћни проводи коцка оргије / После туша и купке сунча се и увија у меке облаке сна и заборава / Често је тресе грозница пуцају чиреви / И врела крв из њене утробе куља / Све живо са страхом Богу се моли”.

Ђавоља Варош je управо, како песник Милосав Попадић каже, ”украсни детаљ” на раскошној хаљини Mајке Природе. Ту су и две јаруге, једна Ђавоља а друга Паклена. Подељене вододелницом сучелиле су се и образовале јединствено подручје које је изложено вековима ерозивним процесима. Камене фигуре су различитих облика и димензија – висине од 2 метра до фантастичних 15 метара, ширине од пола до три метра. А горе на врху камена капа, плоча тешка око стотину килограма. Ове фигуре до два метра висине деца су прозвала ђаволчићи. Речју геоморфолошки феномен редак у свету. Чудо. И право је што ово чудо носи име какво носи. A што је право и Богу је мило. Лепо је што се Ђавоља Варош кандидовала за листу 7 светских чуда природе. Надат се да ће овој чудној и чудесно лепој варошици Срби у расејању помоћи да уђе у ужи круг кандидата за листу светских чуда и да је ту не само задрже, него да јој обезбеде улазак у круг од седам светских чуда. Гласови посетилаца Интернет-презентације која је базирана у Лисабону одлучују.

Легенде које су и данас живе у народу

Чудо је Ђавоља Варош. Чудо над чудима. Нажалост за ово чудо Мајке Природе не зна се довољно ни у Србији (Ђавоља Варош? «Где је то, бре!?». «Море, мани, каква Ђавоља Варош?», «Никад чуо!», «Је ли то нека књига?»). Тајанственост је опасала варош. Чудно су извајане и још чудније поредане камене форме. Вода у подручју варошице има и укус и мирис. Овде зна бити језиво фијукање ветра и необични су, при томе, звучни ефекти… Локално становништвo је, из генерације у генерацију, причало своју причу о виђеном. А где је виђено то што се причало? Па где би друго него у Ђавољој Вароши.

По једној легенди, а Ђавоља Варош је као створена да распаљује машту, земљане фигуре представљају окамењене ђаволе које су људи носили на својим леђима. Како су људима, ђаволи су ђаволи, доносили само зло, реше да их се некако ослободе. Заноћише, каже легенда, и коначише код црквишта Свете Петке. Мољаше умољиву светитељку васцелу ноћ да их спасе. И бејаху спашени тиме што светитељка ђаволе у кам претвори. Вероватно је близина црквe Свете Петке допринела стварању ове легенде. Друга легенда прича како су у овом крају живели скромни људи привржени својој вери. Ђаволу то није било по вољи те им је подметнуо ђавољу воду е, да би заборавили на родбиске везе и чинили родоскрнављење. Како су пили ту воду опијени мештани решише да венчају брата и сестру. Ђавољи наум покушала је да спречи вила. Вила није успела да разуму приведе сватове који су се већ били упутили на венчање. Заштитница вила, која и дан-дањи бде над овим крајем, веле мештани, није се предала, наставила се молити пред Богом за добро људи у сватовима и да спречи родоскрнављење. Добри Бог, који види и чује све, услиши молбу виле, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени сватове са младенцима.

Научни радови о Ђавољој Вароши

Земљани стубови у Ђавољој Вароши грађени су у три нивоа и различитог су састава. У Подлози је слој лапорца, дебео до 1 м, у средини жућкаста глина дебела до 3 метра, а изнад ње је најдебљи слој од пешчара, покривен андезитским плочама, које као прави кишобрани штите растреситу подлогу од разарања и одношења.

Проф. др Томислав Ракићевић, Главутци у сливу Косанице; 
Гласник географског друштва, Свеска XXXV , бр.2., стр. 137-139; Београд 1955.

Ђавоља Варош је скуп од 202 земљане пирамиде (”главутка”), различите висине, од 2 до 15 метара и ширине од пола до три метра, са андезитским ”капама” први врху. Налази се у долини Ђачког потока, десне притоке Велике Косанице, на 620-660 метара надморске висине, између села Зебице и Ђаке и удаљена је 6-7 километара у ваздушној линији јужно од Пролом Бање. Ти ретки облици рељефа у природи, могли би да постану туристичка атракција светског гласа и значаја, пошто су већих димензија од сличних у Француској, Италији и Аустрији. Мешутим, Ђавоља Варош је назив и за куриозитетну хидролошку појаву код главутака. Према анализи Геоинститута из 1974. године, то је јако минерализован извор (10,7 mg/l), веома кисео (pH od 3,5 представља најнижу вредност међу термоминералним водама у Србији), са великим садржајем гвожђа (1000 mg/l), алуминијума (100 mg/l), бакра (5 mg/l) и цинка (5 mg/l), чија je температура 13ºC (7). Старији аутори ову појаву именовали су као ”Ђака” а М. Леко (1922) је сврстава «у ред сулфатвих гвожђевитих вода».

Проф. др Миливоје Мећајка, Географско-туристички положај и природни услови за развој туризма у Пролом Бањи; Гласник Српског географског друштва, Свеска LXV/1, 1985.године

Вода Ђавоље Вароши је хладна, минерална вода, екстремне киселости (rN 1,5) и високе минерализације (15 g/l) и тврдоће (21.05º dH). Било какво упоређење хемијског састава ове воде и других минералних вода Србије је немогуће.

Др В. Вујановић и др М. Теофиловић у књизи Бањске и минералне воде Србије; Заједница за науку Србије, Београд 1983. године

Врашки је тешко разумети постање Ђавоље Вароши. Да није тако не би јој Срби такво име наденули. Тешко је разумети, исто тако, зашто су минули векови па да свет сазна за овај драгуљ Мајке Природе.

Алекса Драгић

Албум фотографија Ђавоља Варош. Довољно је да кликнете на било коју фотографију и да отворите албум и да, потом, листате фотографије.
Чудо мајке природе са још чуднијим именом Ђавоља варош, пласирало се у други круг гласања у којем се бира седам светских чуда. У првом кругу Ђавоља варош пласирала се на 11 место и све време је била најбоље пласиран кандидат из Европе. У наставку гласања, према пропозицијама организатора избора 7 светских чуда природе, могу гласати посјетиоци њихове официјалне странице који су гласали у првом кругу. Ђавоља варош од 1. јануара 2009. године званични је кандидат Србије на могућој листи 7 светских чуда јер је Туристичка организација Србије дала је подршку кандидатури Ђавољe вароши. У току гласањa, у овој години, водиће се жестока борба између 77 чуда мајке природе из цијелог свијета. Из земаља са Балканског полуострва насталих након распада Југославије, поред Ђавоље вароши (Србија) кандидована су ова чуда природе: Врело Чаве (Македонија), Влашић (Босна и Херцеговина), Кањон Таре (Црна Гора), Блед (Словенија) и Плитвичка језера (Хрватска).