Десет најчцитанијих рубрика часописа Дијаспора
Мај, 2005. године
Речи, имена људи и градова, фразе и целе реченице које сурфери уписују на светски познатим претраживацима а посебно на претразивачу Гоогле отварају путеве у свијет Интернета - да би се стигло у неку од соба веб-хотела.
Гуглање је данас висезнацно. За двадесетак секунди мозе се претразиити незамисливо велик архив, издвојити тема, узети информација. Оно сто се некад радило месецима, па и годинама- гуглало, падрон - претразивало по архивираним примерцима старих новина и књига, данас Google уради за двадесетак секунди. Наравно, предуслов је да су архиви доступни. Колико је брз, Google је јос висе поуздан информатор о глобалној мрези. У ову тврдњу мозете се уверити претразујуци насу презентацију уз помоц овог претразиваца.
Претразивање електронских страница насег цасописа али и глобалне мрезе, уз помоц претразиваца Google, само је једна од новина на насој презентацији. Новост је и ова рубрика, Топ 10. Новост је и то да се серија истинитих прица објављених на страницама Дијаспоре насла измедју корица књиге Бројање слова. Књига је заједницки пројекат издаваца Дијаспоре Боспа Фöрлаг из Стокхолма и Бесједа из Бања Луке. Иницијатива је стигла од циталаца који месецима прице Драгана Тепавцевица дрзе на топ листи највисе отвараних страница насег цасописа.
Годинама, односно од поцетка електронског издања, Дијаспора користи услуге истог веб-хотела. У поцетку био је то www.swede.com који је у медјувремену променио име у www.crystone.se и унапредио квалитет и онако солидних услуга. Данас је www.crystone.se део Eastpointgruppen. Квалитет услуга је знатно унапредјен и просирен а цене су доста прихватљиве. Стабилност или боље рецено отвореност веб-хотела свих 24 цаса и приступацност страници је на завидном нивоу.
Статистика, а посебно преглед кљуцних реци после којих се долази у један wеб-хотел и на странице једне презентације, нема сумње, поуздан је показатељ којим темама, уколико се зели стварати презентација корисна сурферима- треба поклонити пазњу. То је пракса коју негује овај цасопис, наравно следеци уредјивацку политику и определење да слови о српској и сведској култури.
Насе определење да од поцетка кренемо са изнајмљивањем собе у веб-хотелу са властитим именом домена www.dijaspora.nu, избегавајуци бесплатне услуге појединих веб-хотела који условљавају услуге публиковањем углавном агресивних реклама-показало се оправданим и корисним. Данас је то позитивно искуство које препоруцујемо свима који су у дилеми како доци до презентације на глобалној мрези. Са власниством над именом домена лицно се одлуцује која и каква рекламна порука це се укљуцити на сајт.
____________
кљуцне реци после којих се долази на ову презентацију (избор)
народне пјесме, бели андјео, срби у свету, мирослављево јевандјеље, јелена анзујска, манастир милесева, пипи дуга царапа, амбасаде сцг, култура зивљења, јован дуциц, сведска амбасада, краљ милутин, скола српског језика, зивот и дело николе тесле, први пут с оцем на јутрење, српски савез у сведској, најлепса писма, бока которска, сеобе, кнегиња милица, брсљан, средњевековна историја, манастири у црној гори, похвала кнезу лазару, православна црква у гетеборгу, историја српског народа у 6 књига, зивот стефана лазаревица, знакови поред пута, српска, срби и српски обицаји и пост, савремена српска књизевност, старији људи и њихове потребе, све це то народ позлатити, деобе, савремена српска прица, особине светог саве, сведско-српски рецник, www.rastko.co yu,краљ никола на умору, српска дијаспора у сведској, тесла и нобелова награда, србија у време цара дусана, како је настао српски језик, република српска, хиландарска богородица, потомци немањица, средњевековна књизевност, зивопис, алекса сантиц, етно музика код срба, добрица цосиц, број корисника интернета у србији и црној гори, диаспора, дијаспора, фреске стефана децанског, звуцна књига, матица српска, двојно дрзављанство сведска, тесла и едисон заједно
__________
Како се на топ-листи десет страница које се највисе отварају налазе Сервисне информације развоју овог дела сајта поклоницемо јос висе пазње. Уз вец објављене сервинсне информације одлуцили смо, да посетиоцима који се баве привредним активностима, посебно ако су то услузне делатности намењене сироком кругу људи- омогуцимо под веома повољним условима објављивање информације о услугама које они дају. Наравно, ово се односи на посетиоце из Сведске. Информација која це се наци на Интернету бице објављена под повољнијим условима и у стампаном издању цасописа.
Топ листа десет најцитанијих рубрика електронског издања цасописа Дијаспора
1. Радости читања и писања
У јануару 2002. године, лепу рец српског језика -радост, уденули смо у име једне од рубрика; Радости цитања и писања. Дијаспорина рубрика коју исписује новинар Драган Тепавцевиц једна је од највисе отвараних страница. Најцитаније су Народне пјесме несабране по Радоју. И других десетак прица Драгана Тепавцевица високо су пласирани на листи од преко две стотине страница на Дијаспориној презентацији. Реагујуци на захтјеве циталаца истинитих прица Драгана Тепавцевица Bospa Förlag iз Стокхолма (издавац Дијаспоре) и Бесједа из Бања Луке одлуцили су се да те прице објаве као књигу. Књига је крстена по наслову једне од прица а из стампе излази за Видовдан ове 2005. године.
2. Taмо и овамо
Херцеговац Дјордјо Антељ остварио је давнасњи сан- да оде у иностранство, заради новац, да се врати у стари крај и поцне се бавити бизнисом. Некад малопривредник у Сведској, Дјордјо Антељ је данас угледни предузетник у Отадзбини. Председник је Скупстине Удрузења индустријалаца и предузетника Србије и Црне Горе. Довољан разлог да му се Дијаспора обрати с молбом да у ауторском тексту изнесе своја видјења о данасњој улози индустријалаца и предузетника окупљених око овог Удрузења у Отадзбини али и о искуствима које је понео собом из Сведске, приликом повратка у Отадзбину.
3. Писмо из отаџбине
Рубрика "Писмо из Отадзбине", коју припрема књизевник из Београда Драган Лакићевић налази се на трецем мјесту Топ листе 10. Рубрику "Писмо из Отаџбине" Лакићевић припрема од утемељења часописа (1998). У електронском издању објављујена су писма која описују Отаџбину на размеђу два мијенијума, док читаоци "Дијаспоре" у Шведској, у штампаној верзији часописа, редовно могу пратити најсвежија писма из Отаџбине. И наслови писама од познатог писца својеврстан су опис Отаџбине на размеђу векова: Векови културе и традиције, Касно лето, И то је развој, Шта ће бити с нама, Косовска лекција, Црногорски путопис, Пакао на крају века - сила и правда, Кад су цветале бомбе, Поремећаји у сликама, Писмо нашима у великом свету, Ђаво и његово, Како ћемо се звати, "Пошљедње вријеме", Шведски путопис, Искуство другог света - интервју са аутором писама.
4. Сервисне информације
Висок пласман ове рубрике на насој топ листи говори о вец створеној навици да се Интернет користи и као извор сервисних информација. Уз вец објављене сервинсне информације одлуцили смо да, посетиоцима који се баве привредним активностима, посебно ако су то услузне делатности намењене сироком кругу људи- омогуцимо објављивање информације о услугама које они дају. Информација која це се наци на Интернету бице објављена под повољним условима и у стампаном издању цасописа.
5. Њено величанство књига
Након заједницког рада неколико новинара из расејања на страницама Дијаспоре прво се појавила репортаза Плава књига као плаво небо. Директан повод био је редак јубилеј најстарије издавацке куце код Срба, Српске књизевне задруге. После се ова рубрика развијала увек славеци књигу и словеци о књизи написаној на српском језику. Тако смо, за потребе ове рубрике, истразили и објавили двојезицно Каталог српских писаца на сведском језику. Један број српских и сведских сајтова, на својим страницама, отворио је линкове према овој насој рубрици.
6. Јест, то сам ја, Драгутин Матић
(сторија о фотографији - симболу концетрације цовека у опасном времену)
"Сад се о њему све зна: то је најпознатији ратни извидјац у историји Српске војске. Око Соколово. Право име Драгутин Матиц. Ратна фотографија је обилазила земљину куглу. Слузила је као симбол оданости војника ратном задатку ради одбране Отадзбине, као симбол концетрације цовека у опасном времену - рату, као симбол будности, преданости, озбиљности у обављању задатка...Крузила, крузила. Улазила у ратне албуме, красила позивнице за прославу ратних догадјаја, била незаменљив пратилац публикација о теским данима, великим борбама, сјајним победама српске војске..."
7. Будућност припада техноглагољашима
Колико традиција и технологија могу да се саживе и формирају културну симбиозу? Један од одговора на то питање можда најбоље може да да човек који је успео да изврши спој српске културе са ером технологизације. Зоран Стефановић у последњих неколико година познат као издавач, уредник и продуцент, нарочито на пољу дигиталних технологија. Оснивач је (1997.) једне од највећих електронских библиотека у Европи, "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" (www.rastko.org.yu) која сваке године оснива по неколико покрајинских средишта у иностранству. Уз то, Стефановић је у стручним круговима познат и као драмски писац и сценариста превођен на неколико језика (његов "Словенски Орфеј" представљен је на елитном светском фестивалу Prix Europa), али о томе ређе прича, концентришући се на тему интеграције српске и суседних култура у глобалну цивилизацију.
8. Добротворство
Људски је помагати друге. Кад су у питању стари и изнемогли онда је то, мозе се реци, и морална обавеза. Помоц зна бити и лепа рец упуцена старом и онемоцалом цељадету. О новцаној помоци да и не говоримо. Неисцрпне су могуцности када је рец о прузању помоци старим и изнемоглим. "Све се мозе, кад се хоце", вели нас народ. Овим прилогом, на примеру Херцеговине, зелимо да насе цитаоце у расејању подсетимо да у њиховом старом крају постоје старији људи којима је потреба њихова помоц.
Уцините добро дело- тим људима прискоците у помоц. Као добротвор бицете срецнији и задовољнији.
Засто смо одабрали Херцеговину?
Због једне легенде из Херцеговине која говори о односу старих и младих и која собом носи лепо наравоуценије младјима, који у трци са временом, за новцем и овоземаљским радостима зивота, занемарују да це им старост бити онаквом какву заслузе. Та легенда је била основа за кратку прицу књизевника Данила Марица коју је Дијаспора објавила у стампаном издању. Објављујемо је уз овај прилог и у електронском издању. Директни повод за овај прилог, медјутим, насли смо у највецој српској кафани СербианЦафе.цом. Рец је о оном делу гдје се дискутују разлиците теме. Насу пазњу привукла је дискусија о невремену у Херцеговини с поцетка 2005. године и старим људима којима нема ко прузити помоц (Тема: Снијег паде друми западосе). Подстакнути размисљањима једног броја дискутаната уцинили смо напор да би припремили прилог за електронско издање Дијаспорине рубрике Добротворство. Рец је о својеврсној социјалној карти Истоцне Херцеговине
9. Сусрети и виђенијa
Над црним усудом свога Народа и Земље своје
(Разговор са Тихомиром Левајцен, аутором првонаградјене прице на књизевном конкурсу цасописа Дијаспора)
Онај који би требао и морао све Србе света духовно да обједини, повезе и увезе, била би Матица српска. Да води бригу о идентитету српског народа, о српском језику, о духовном ствараластву у целини, о националном питању, не, она се уцаурила, затворила у себе. Уместо да свуда има своје цланове, огранке, одборе и пододборе, не, њено дејство се малтене не осеца ни у Новом Саду. Несто је слицно и са Српском академијом наука, али у блазој форми, казе у разговору за нас цасопис књизевник Тихомир Левајац из Бања Луке
10. Анђео благовесник
Из века у век умнозавало се интересовање за малесвску фреску названу Христово васркрсење. Рец је о фрески из манастира Малесва који је подигнут у 13 веку (1234) као манастир маузолеј, задузбина краља Владислава ИИ, сина Стефана Првовенцаног. И данас седам векова након сто је непознати фреско-сликар на сводовима малсевског манастира зивописао једног од андјела није престало интересовање, посебно историцара уметности и сликара, да се проникне у тајновити пут његовог "радјања" као фреске али, пре свега, и као уметницког дела. Андјео је, као један детаљ фреске, увео манастир Малесева у ризницу опстих добара цовецанства. Оно сто је Бирка код Седертеља у Сведској за светску културну бастину - споменик нулте категорије, то исто је манастир Милесева у Србији.
|
