- Тешко је рећи од чега све то зависи, ако је тачна претпоставка из питања да се млади ангажују мање у политици него што је то некад био случај. Једно од објашњења, можда, требало би потражити у ”смрти идеологија” (тј. побједи (нео)либерализма) и недостатку колективних визија у друштву, што се одразило и на (пре)усмјеравању интересовања младих са шире заједнице на свој ”уски” интересни круг.
Што се тиче младих са простора бивше Југославије, мислим да ту постоје још неки додатни разлози а то је прије свега друштвено-економско поријекло младих из бивше Југославије који се (не)ангажују у политици у комбинацији са односом већинског шведског становништва према различитим групама са дотичног подручја и нарочито третманом званичне шведске политике и медија према земљама поријекла појединих група. То свакако може да утиче на убјеђења младих грађана Шведске страног поријекла о томе колико је уопште смислено бавити се политиком и колико се на ствари може утицати кроз политички ангажман. У том смислу сигурне је да постоје разлике међу различитим групама поријеклом из бивше Југославије. Постоје знаци да неке шведске парламентарне партије почињу увиђати да међу шведским држављанима страног поријекла, што се посебно односи на не малу групацију која би се могла назвати шведско-српска, постоји неискоришћени гласачки потенцијал и да их спољнополитички обзири и политика знавичног Стокхолма више не спречавају у искоришћавању тог потенцијала за добробит своје партије. Остаје да се види да ли ће то утицати на младе да се више ангажују у друштвено-политичком животу.
Спасоје Марјановић, Стокхолм
Повезани текстови и прилози:
Званична презентација пројекта ПИЛЕ10
Бојан Брстина
Оnline опција друштвеног живота
Љубомир Девић
Некоректан третман младих
Бранкица Николић
Ријеч коју често изговарамо - дијаспора
|