ДИЈАСПОРА, двојезични часопис за културу
Година XIV, број 80 (2/11)

Златни каратисти Српског удружења из Стокхолма (Солна)

О најмлађим каратистима Српског друштва из Стокхолма (градска четврт Солна) писали смо пре шест година. Дијаспора је забележила њихове прве резултате на званичним такмичењима. У конкуренцији од 1300 такмичара млади каратисти из овог српског удружења освојили су две златне медаље, три сребрне и пет бронзаних медаља, најављујући тако да њихово време тек долази.

Са својим тренером Војом Краљевићем, носиоцем црног појаса, некада успешним каратистом у бившој Југославији, марљиво су наставили да раде и тренирају три пута седмично. Родитељи и спонзори обезбеђују услове за рад и редовно вежбање. Резултати не изостају. На недавним такмичењима на нивоу Шведске каратисти из овог Српског удружења усвојили су три медаље: Ненад Павловић и Стефан Васић, у својој конкуренцији, окитили су се златним медаљама а Никола Станојевић бронзаном медаљом. На насловној страни Дијаспоре с лева на десно Никола Станојевић, Стефан Васић и Ненад Павловић са медаљама које су освојили на последњим такмичењима.

Хроника
Јован Теократовић

Политизација пописа становништва на Балкану

Текући пописи становништва у Хрватској, Црној Гори и на Косову наглашено су исполитизовани, посебно поводом питања о националној припадности грађана. Иако нису обавезни да се национално или верски изјасне, припадници већинских или мањинских етничких група трпе огроман притисак својих политичких и верских лидера да на овим пописима, као и на онима који за неколико месеци предстоје и у другим балканским државама, јасно истакну управо ове аспекте свог идентитета.

Тамо и Овамо
Марина Миљковић Дабић

Oд сновиђења до стварности

Један леп пример успешног улагања српско-шведског капитала.
Традиција гајења винограда и рад винарије обновљени у малом српском селу Бачина захваљујући истоветној жељи некадашњег мештанина и тројице Швеђана.

Тема: Језикословље
Говоре ли Срби Хрвати, Црногорци и Бошњаци истим језиком?

То исто само мало другачије

Доласком у Шведску, још одавно сам примјетио да су људи веселији, лицa радоснијег - кад причају матерњим језиком. Мисли и ријечи су у потпуном сагласју, извиру као бистар планински поток. Ни трага од напрегнутости и уочљивог грчевитог израза лица и мучног трагања за одговарајућим изразом на страном језику.

Вјероватно због тога старији усељеници кад год имају прилику радо се ослоне, као стар човјек на штап, на ријеч матерњег језика. Такви су бројни.

Памтим, с почетка странствовања, и овакав телефонски разговор. Након представљања, и жеље да замјенимо шведски језик матерњим, дочекало ме питање саговорнице;

- Прво се, господине Драгићевићу, требамо договорити на којем ћемо језику разговарати?

- Говорите Ви, госпођо Бачић, на Вашем матерњем језику а ја ћу наставити да говорим мојим матерњим језиком. Увјеравам вас да ћемо се споразумјети.

Наравно, било је тако.

У шали, усељеници са Балканског полуострва, знају рећи како владају са више језика и онда броје; српски, хрватски, босански, црногорски. Све је то исто само малкице другачије. Oдговарајући на питање домаћина којим језиком говоре, често усељeници из бивше Југославије, знају одговорити да је то jugoslaviska.

Шведске организације и владине институције које се често обраћају усељеницима на њиховом матерњем језику, кад су у питању усељеници који гворе неким од језика из српско-хрватског језичког корпуса- обраћају им се истим текстом изнад којег пише да је информација на босанском, хрватском и српском. Oно што данас тврде у америчкој администрацији да су језици који се говоре у БиХ, Србији, Хрватској и Црној Гори базично лингвистички исти, овдје је одавно познато и примјењује се у пракси, мада се наглашава да је у питању тројезичје.

У овом броју, уз преношење става америчке администрације о базично лингвистички истим језицима на Балканском полуострву, пренјећемо размишљања на ову тему једног броја писаца који живе и стварају у Шведској као и прилоге наших сарадника из Црне Горе, БиХ и Србије.

Народ(и) на Балканском полуострву немају никаквих проблема у међусобној комуникацији. Немају ни овдје у Шведској. Политичари су ти који инсистирају на превођењу језика. Куда то зна одвести- говори један примјер из Сарајева на који указујемо у овом броју.

Очекивати је да се о језичком питању или још боље речено сличностима и разликама варијанти јужнословенског језика, као што се огласила америчка администрација, огласи и ЕУ. Ово тим прије што су земље Балканског полуострва на путу ка ЕУ или су пред њеним вратима. Без усаглашеног става o језику односно језицима српско хрватског језичког корпуса тај пут ће бити непотребно и незамисливо скуп.

Уредник

Милица Ђорђевић

Роде, чувамо ли језик као земљу?

Постоје подељена мишљења међу људима o књижевном делу Завештења о језику. Има их, и бројни су, који мисле да су то Немањине речи на самрти. Међутим, то једноставно није истина, То је ауторско дело књижевника Миле Медића

Цео чланак

Светлана Палић
Један је то језик – ма којим именом га звали
У Босни и Херцеговини се говори на три “официјелна” језика: босанском, хрватском и српском. За грађане ове земље је од велике важности да именују језик којим говоре. У практичном смислу, то је један те исти језик. Разлике у језицима се могу поредити као разлике у британском и америчком енглеском језику.

Дубравка Пешић
Тамо гдје се народ пита језик је један за све

Иако је прошло седам мјесеци од када је Скупштина Црне Горе већином гласова посланика владајућих партија, усвојила закон о црногорском језику прича о његовој примјении готово не престаје. Заговорници увођења црногорског језика сматрају да све иде споро, те да су представнци Катедре за црногорски језик са Филозофског факултета у Никшићу недовољно заинтересовани да заживи његова примјена. Потврда неинтересовању је и њихово одсуствовање са скупа који је организовао Институт за црногорски језик и књижевност.

Шта кажу писци?
Милосав Попадић, Гетеборг
Језик је богатство које се не може отуђити
Звонимир Поповић, Норчепинг
Језик се не да сломити
Др. Изет Муратспахић, Упсалa
Завршена је прича о језицима
Фауста Мариановић, Умео
Језик и национално махнитање

Некролог
Гојко Куновац (1940 – 2010.)
Никола Чутурило 1908-2010,)

Андрић и Херцеговина

Ливија Екмечић
Херцеговина као литерарни и животни изазов

Академик Недељко Шиповац, аутор је више књига о Андрићу. Носилац је и награде Академије Иво Андрић за животно дело. У разговору са сарадником Дијаспоре Ливијом Екмечић, Шиповац је говорио о Андрићу и његовом литерарном односу према Херцеговини. Повод за разговор била је Шиповчева књига Андрић и Херцеговина.
Шиповчево књижевно дело нераскидиво је везанно за Херцеговину. Трилогија о 1941. У долини Неретве најпознатије је Шиповчево дело; Прољеће на југу 1941, Љето на Гори 1941 и Бискупов дневник 1941. Из Шиповчевог обимног дела издваја се култна књига о Херцеговини ”Записи о земљи” као и поратна књига ”Херцеговина које има и нема”.
Интервју за Дијаспору који је Шиповац ауторизовао, био је, нажалост, последњи исуп писца у јавности. Неђо Шиповац умро је у суботу 20. Новембра 2010. године у Беохграду где је и сахрањен.
Недељко Шиповац, књижевник, ромасијер и есејиста рођен је 12. марта 1938. године у Мостару.
За дописног члана Академије наука и уметности Српске изабран је 1997, а за редовног члана 2008. године.

Династије
Петровићи
Пише: Стеван Драшковић

Шведска је имала четири династије a код Срба, поред средњевековне династије Немањић под којом је Србија била прилично јака и богата држава, после ослобођења од османлијске владавине, владале су двије династије: Карађоршевићи и Обреновићи. Ове две династије смењивале су се на власти све до стварања социјалистичке Југославије 1945. године када су комунисти укинули монархију као облик владавине. Династија Карађорђевић настала је пре скоро два века. Под овом династијом у Првом српском устанку 1804 - 1813., условно речено, ослобођена је Србија и обновљена њена државност, мада је Србија постала полунезависна кнежевиа тек 1830. a независна краљевина 1882. године, под династијом Обреновић. Под диастијом Карађорђевић, после Првог светског рата, такође је створена заједничка држава Јужних Словена, Југославија – 1. децембра 1918. године, која је наставила да траје и за време Титове Југославије до 1990- године, дакле 72 године. Речју Срби су изнедрили две династије у Србији и једну династију Петровић у Црној Гори о којој Дијаспора пише у овом броју.

Како доћи до штампаног примерка Дијаспоре у Шведској

Посетите презентацију највећег и најзначанијег дистрибутера штампе у Шведској Interpress

У менију лево одаберите часописи (tidskrifter), потом одаберите, када је Дијаспора у питању, Kultur & debatt. Избором имена нашег часописа добивате информацију о најновијем броју а могуће је сазнати у којој, вама најближој продавници штампе можете обезбједити примјерак часописа. Диаспора/Дијаспора вас чека у Pressbiroima , продавницама цигарета, прехрамбеним артиклима, бензинским пумпама, робним кућама и обичним киосцима-тамо гдје се продаје штампа.

Актуелни број можете купити и на глобалној мрежи у Бутику часописа из Малмеа.

Уколико нисте претплатник Дијаспоре, а желите то бити довољно је да кликнете на ову адресу и попуните упитник. Од наредног броја Дијаспора стизе на Вашу адресу заједно са уплатницом за годишњу претплату која износи само 100 круна за шест бројева.

Упознајте новину са којом се зна више и види даље!

-