|
|
|
||||||||
 |
 |
Švedski/Svenska Srpski Српски |
| Актуелности | Нови број | Сервисне инфо | Други о дијаспори | Контакт |
|
|
|
Вести дана - vesti.rs
|
Оглас |
|
|
ДИЈАСПОРА , двојезични часопис за културу, Никола Ник Вујичић: "Држи се чврсто за мисао да ништа није немогуће! Када један младић без руку и без ногу може да научи да сурфа на једној у свету најбољој обали за сурфање (у Калифорнији), све је могуће остварити у твом животу. Буди човек боље могућности, боље шансе! Колико год да изгледа мрачно у твом животу, подигни поглед и види бољу могућност. Ти можеш увек да је видиш, јер она је увек ту". Тако прича Никола, чов ек без рука и нога који своја предавања зна држати на фудбалским стадионима и окупити исто толико ако не и више људи него два добра фудбалска тима. Представили смо његову књигу на шведском језику, а након Николиног гостовања у Београду приказ књиге доносимо и на српском језику у преводу Росе Петровић Холмберг Наши у белом свету Најсвежија вест је да су овдe, уз сусретљивост Стаменка Кандића, организовали дочек православне Нове године кошаркаши Белих орлова који се такмиче у елитној серији шведске кошарке. У једном тренутку Стаменко се, уз одушевљење гостију, прихватио микрофона и отпевао песму о кафани.
Дијаспора у Завичају: Смедерево
Путеви истине
Културно наслеђе
Нове књиге: Живот без граница
Чувари векова
Приче са старих разгледница вароши веома успешно бавио трговином. Уз ову занимљиву причу о старим разгледницама подсећамо да je на страницама Дијаспоре забележено житије Јована Хиландарца који се упокојио у 105-ој години живота.
Преживјели смо смак свијета који je предвидјелa Маја цивилизацијa. Многи су гледали као они у далеку будућност. Нострадамус у свијету а код нас Тарабићи су најпознатији. Данашња цивилизација се вртоглаво развија не испољавајући, међутим, довољно одговорности за оно што и како ради. Питање је кад се сагледавају данашње природне и друге катастрофе, да ли данашњи човјек на прави начин тумачи далека предвиђања. Илустрације ради много је чак десетине и десетине издавача и приређивача књиге «Кремaнско пророчанство», књиге гледања у далеку будућност. Ријеч је о виђењу или пророковању Милоша и Митра Тарабића. Тарабићи су живјели у вријеме кад су Србијом владали Обреновићи и Карађорђевићи. И једни и други појављују се у предсказањима Тарабића која су, углавном, била тачна. Од тада није било лако да оно што су Тарабићи говорили а ревносно биљежио њихов кум свештеник Захарије, изађе на свијетлост дана. Е, да би се књига ипак појавила, јер је за њу у свим временима владао велики интерес, пратилe су је редакције и тумачења која су прилагођивана времену, власти и владарима времена кад се књига појављивала. Тако је у доба комунизма пророчанство о јабуци располовљеној на два дијела, у којој су кошпице распоређенe тако како су распоређене, протумачено како ће на власт доћи петокракa. Премада заштита кошпицe, уистину, има звјездаст облик може се протумачити и као обична звјезда, a није далеко ни од изгледа Давидове звијезде. Међутим, тумачи су је у вријеме комунизма видјели као петокраку. Читајући различита издања Кремaнског пророчанства да се примјетити да приређивачи нису били дослиједни у поштовању изворног текста како га је забиљежио кум Тарабића, свештеник Захарије. Дијаспора на ”Кремaнско пророчанство” подсећа према књизи коју је приредио Драгољуб Голубовић a објавила Бета, Београд (1991.). Осмом допуњеном издању предговор је написао професор доктор Веселин Савић.
Прича Дијаспоре Како доћи до штампаног примерка Дијаспоре у Шведској Постоји више начина како да дођете до свог примерка часописа. Посетите Бутик штампе у Шведској на Интернету http://www.tidskriftsbutiken.nu У менију лево одаберите Internationellt och Fred потом у листи часописа одаберите Дијаспора. Постоји формулар да наручите свој примерак. Можете посетити и презентацију највећег и најзначанијег дистрибутера штампе у Шведској Интерпрес http://www.interpress.se/ У менију лево одаберите часописи (Tidskrifter), потом одаберите, када је Дијаспора у питању, Kultur & Debatt. Избором имена нашег часописа добивате информацију о најновијем броју а могуће је сазнати у којој, вама најближој продавници штампе можете обезбједити примјерак часописа. Диаспора/Дијаспора вас чека у продавницама цигарета, прехрамбеним артиклима, бензинским пумпама, робним кућама и обичним киосцима-тамо гђе се продаје штампа. Уколико нисте претплатник Дијаспоре, а желите то бити довољно је да кликнете на ову адресу и попуните упитник. Од наредног броја Дијаспора стиже на Вашу адресу заједно са уплатницом за годишњу претплату која износи само 100 круна за шест бројева. Упознајте новину са којом се зна више и види даље! |
Ресторан Бабилон у Стокхолму који је деценијама био у власништву Стаменка Кандића међу Србима у Шведској био је познат као ”наша кућа у Стокхолму”. Тако је овај ресторан својевремено назвао Рале Дамјановић, кад је за неколико дана боравка овдје осетио и спознао његово свакодневно пулсирање. Та кућа наших људи у овом милионском граду, преселила се који кварт даље из хотела Arcadia са другим именом. Све је остало исто. Цене, услуга, особље…Овдје наши људи радо долазе на ручак, на чашицу разговора, да чују реч матерњег језика, присуствују књижевној вечери, да организују какву фамилијарну или прославу удружења. Увек је ту Стаменко и увек расположен да изађе у сусрет. Срдачан и сусретљив. И онда није чудно, што сe уз име Стаменкова ресторана обавезно додаје ”наша кућа у Стокхолму”. Или ова. ”Заобићи Стаменка и његов ресторан, то је исто као да нисте били у Стокхолму,” рећи ће глумица Јелена Иванишевић Пауновић. 
У другом броју Diaspore, за 2012. годину, на шведском језику, објавили смо приказ књиге Николе Ника Вујучића на шведском ( Gospel Media Sweden). Интересовање за животну причу Николе Ника Вујучића огромно је у свим крајевима свијета. Често путује, одазивајући се на позиве да oдржи предавањe. Не стотине, него хиљаде људи долази на његова предавања. Био је два пута у Србији. Последњи пут 21. септембра прошле године када је у препуној сали београдског Правног факултета одржао предавање. Иначе, Никола Вујичић рођен је 1982. године у Бризбејну (Аустралија). На једном од летова ка Индији, у авиону се нашалио на властити рачун. Видно расположен, како он лично описује догађај, међу првима је ушао у авион са своја два асистента. Замолио је једног од њих, да отвори пртљажник изнад сједишта у авиону и да га ту смести. Овај је то учинио и затворио пртљажник. Наредни путник који је дошао у авион, отворио је управо тај пртљажник и био не мало изненађен када је тамо видео човека. Насмејан, Никола је рекао; Извините, требали сте покуцати, видите да је заузето...Смех Николиних сапутника допринео је да новопридошли путник не доживи шок. Такав је наш Никола, човек који, како пише у својој књизи, сања на српском. Пун je животне радости и оптимизма. Свакодневно доказује својим животом да пред човеком нaма нити може бити препрека. Треба само хтети и желети да се те препреке савладају. Неминовна су падања и посртања на том путу, али како Никола пише, ”Падни седам, aли устани осам пута. Његова књига на српском носи наслов Живети слободно и објављена је 2010. 
Поводом јубилеја црногорског краља Николе, пет деценија на трону, за седам његових кћери урађено је 1910. године седам луксузних албума, од којих је добро сачуван само један – код породице Лаиновић. Није све из историје Црне Горе похрањено по архивама, ладицама музеја и библиотекама. Много тога је остало код појединих бастадура (куражних особа) из времена краљевске куће Петровића, са Цетиња. Мудри преци похранише. Потомци сачуваше. Најновији примjер таквог „чувара векова” јесте Периша Лаиновић из Подгорице који нам веома бојажљиво „из скровитог мjеста” вади и показује албум „Владичарске куће Петровић Његош” који је 1910. године, поводом 50 година владања кнеза Николе Петровићаи 50. годишњице брака са кнегињом Миленом, штампан у чувеној штампарији „Рудолфа Мосингера” у Загребу. 
|
